Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЗСО није против Косова

ЗСО није против Косова
(Фото З. Анастасијевић)

Не можемо побољшавати односе и бити кандидати за чланство ЕУ и ако не признамо један другог као равноправне партнере у економији, трговини и свему што је важно за дугорочну стабилност западног Балкана. Зато је веома важна примена Бриселског споразума, каже за „Политику” координатор дијалога за нормализацију односа Београда и Приштине Блерим Шаља, који је јуче у Београду био гост на трибини Форума за етничке односе.

Нова рунда разговора Београда и Приштине најављена је за 13. октобар у Бриселу. О чему ће се на том састанку разговарати?

Сигурно је да ће бити говора о примени последња четири споразума, која смо постигли 25. августа. Надам се да ћемо тада разговарати и о економским темама, јер морамо да се бавимо животним питањима, што највише интересује људе, без обзира на националну припадност.

Како оцењујете досадашње споразуме?

Постигнути споразуме и неспоразуме, који су после уследили, могу се сликовито описати: три корака напред, два назад. Али имамо бар један корак више у правом смеру и тим путем треба да наставимо. Дијалог је неповратан процес – ми немамо куд и нема „плана Б”. Овај дијалог је као возач на бициклу: ако стане, пада. Политичке елите Косова и Србије имају још неколико година, не више, да стигну до крајњег циља.

Који је разлог за прављење корака уназад?

Главне препреке су менталитет и трагична историја оба народа, са свим њеним последицама. Са обе стране има политичара које покушавају да на прошлости скупљају дневнополитичке поене. Проблем је и логика неких појединаца који мисле да ће у дијалогу бити победника и поражених. Дијалог се води како би и Косово и Србија били победници, као Европљани, као суседи, као будући партнери. Победу заправо чини мир, сарадња и уважавање један другог.

Највећи противник примене споразума јесте албанска опозиција, која је блокирала рад Скупштине Косова. Да ли ће у косовском парламенту проћи Бриселски споразум?

Косовска скупштина не мора да ратификује споразум јер, правно гледано, све што је требало урађено је у априлу 2013. године, када је у Скупштини Косова усвојен Закон о ратификацији споразума из Брисела. Четири споразума од 25. августа ове године нису нов документ, већ је реч о примени Бриселског споразума од пре две године. Он не треба да се ратификује у косовском парламенту, довољно је да влада донесе уредбу. Дебата у косовском парламенту о четири споразума из Брисела је добродошла, али ће Косово учинити све да овај процес иде даље.

Делите ли став неких албанских политичара који тврде да је Заједница српских општина против косовских интереса?

Асоцијација или Заједница српских општина није против Косова и не делим став појединих албанских политичара. Асоцијација је део наслеђа и наставак преговарачког процеса који је у складу са Уставом и законима Косова. По договореној процедури, влада Косова ће усвојити уредбу о асоцијацији и о томе ће се изјаснити косовски уставни суд. Очекујем да ће најкасније у пролеће следеће године ЗСО почети да функционише у пуном обиму.

Очекујете ли да ће Косово добити своје оружане снаге?

Сигуран сам да ће оружане снаге Косова ускоро да заживе. То није против интереса српског народа и државе Србије. Ми ћемо имати модерну војску која ће тесно сарађивати са НАТО-ом и неће бити непријатељски усмерена према Србији.

Албанија је за Косово поднела захтев за учлањење у Унеско. Стиче се утисак да Косово жели да Србији отуђи културну баштину?

Утисак је погрешан, јер постоје уставне и законске гаранције за српску културну баштину. Манастири и цркве на Косову наслеђе су Српске православне цркве. Све се то налази у анексу пет Ахтисаријевог плана и то је део устава Косова. Ништа се у том погледу неће променити. Српска културна баштина ће имати исте привилегије и гаранције као и досад. Штавише, ако Косово постане члан Унеска, даће и додатне гаранције за заштиту српског културног наслеђа.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.