Твитерашка нагазна мина

 Једна реченица у тексту о штрајку просветних радника који је у „Политици” објављен пре пуне четири године запалила је јуче друштвене мреже. Неки корисници „Твитера” и „Фејсбука” искористили су моју стару математичку грешку из 2011. за груби обрачун не само са мном већ и са „Политиком”, Српском напредном странком, главном уредницом Љиљаном Смајловић, па чак и са мојим пријатељем по перу Александром Апостоловским.

Какве везе побројани имају са штрајком просветара који се завршио  2011? Немају никакве, али они који воле да се безглаво придружују хајкама на друштвеним мрежама, нарочито кад се помене неко на власти, везу су ипак пронашли.

Почело је у недељу вече, када је извесни Бобан Каровић подругљиво „твитнуо” реченицу из мог давнашњег текста, све упаковану са мојом сликом. Брже-боље је „твит” преузела посланица Демократске странке и потпредседница Скупштине Србије Гордана Чомић. Моја грешка ју је толико обрадовала да ју је у току ноћи поделила са истомишљеницима и на „Фејсбуку”.

Уследила је, на њеном фејсбук-профилу, лавина коментара на рачун мог образовања: „Није важно колико је школована него да је подобна, тога имамо доста”, „Виша ботовска школа”, „То вам је та нова ’фела’ с конца и конопца скупљених бескичмењака, незналица, злонамерних тзв. новинара”… То им није било довољно, него су некако у ту причу уплели и странку на власти, и глодурку, и колегу са којим, додуше, радим у истој рубрици већ две деценије: „Напредан кадар”, „А зашто би ’новинар’ морао да зна да рачуна? То се код Љиље не учи… Уосталом, погледајте Апостоловског”…

Некима ни то није било довољно, па су у коментарима користили погрдне речи које ми пристојност не дозвољава да поновим, али да покушамо овако – животиња са репом и гривом (у женском роду) која је неким чудом и даље запослена у „Смајловићкиној новиници”… Једној од најозбиљнијих боркиња за женска права у Србији, изгледа, не смета када на њеном профилу неко другу жену прво исфабрикује у противника, па је онда вређа, поредећи је са животињама.

Разумем што Каровић, за кога сам после сазнала да ради у „Куриру”, није хтео да губи време на контекст и датум. Више ме чуди што у јавности обично учтива, а блогосфери врло вична, Гордана Чомић није проверила барем датум објављивања ове моје наводне „изјаве”. Тако би барем спречила бламажу чланова и симпатизера своје странке, који су на њеном профилу моју грешку из 2011. године тумачили „пропагандном машинеријом напредњака”.

Гордана Чомић је, колико знам, министарка одбране у сенци ДС-а. Замислите: Србија је у опасности, а министарка одбране, па макар и у сенци, реагује четири године касније!

Када су ме колеге упозориле да је на „Твитеру” и „Фејсбуку” почела ова хајка, предложила сам госпођи Чомић да објасни својим пријатељима са „Фејсбука” да је спорна реченица извађена из интервјуа са председником једног синдиката просветних радника који је објављен у време када је њена Демократска странка била на власти. Додуше, да је то урадила, пропали би сви они „духовити” коментари и „твитови” о напредњачкој глупости и сервилним уредницима.

И тако су новинару таблоида и његовом твитерашком команданту биле потребне четири године да реагују на један мој текст! Гордана Чомић ми је у одговору на „Фејсбуку” написала: „Fama volans scripsi manent.” Тако је, написано остаје. Остаће и да је 2011. године на власти била Демократска странка, председник државе је био Борис Тадић, а главни уредник „Политике” Драган Бујошевић.

Дакле, не СНС, не Томислав Николић и не Љиљана Смајловић. И да не заборавим Апостоловског, који са просветом има везе само када ћерки купује уџбенике за основну школу (мада он, ако тешко пише – бар зна да рачуна, завршио је Економски факултет).

Ја своју грешку признајем – ко ради тај и греши и нека ми то буде највећи пропуст од 1994. године, откад моја „фела скупљена с конца и конопца” прати образовање у „Политици”.

Оно што чуди јесте да себи дају за право да деле лекције они који на својим грешкама ништа нису научили. Јер штрајкова просветних радника је било готово сваког 1. септембра две деценије уназад, па и онда када је странка Гордане Чомић била на власти.

Шта рећи о лекцијама новинара који раде у тако угледном таблоиду као што је „Курир”? Ништа. Осим да су у 111 година дугој историји „Политике”, овакве грешке изузетак, а не правило. Исто се, међутим, не може рећи за шарене стране за које ради таблоидни математичар. Ваљда су му досадили „Фарма”, „Парови” и остали догађаји које анализира, па је одлучио да подметне твитерашку нагазну мину Гордани Чомић и ДС-у. А не Сандри Гуцијан и „Политици”.