Нећу да ме министарка тера у пензију

Уместо да данас по повратку с годишњег одмора с колегама из Дирекције за мере и драгоцене метале подели задовољство због чињенице да је пројекат на коме је радила сврстао Србију у сам врх светске метрологије, Јелени Пантелић Бабић, електроинжењеру и доктору наука, биће уручено решење о престанку радног односа.

Она је, уз још 9.000 запослених вишак за државну управу. Пошто је у фебруару испунила услов за старосну пензију, има 60 година и шест месеци, мораће после 12. октобра, када на снагу ступа Закон о начину одређивања максималног броја запослених у државној управи, да се пензионише.

– Нико ме није питао да ли желим или не желим да наставим да радим. У дирекцији сам провела 34 и по година, прошавши све нивое од приправника до директора дирекције, бавећи се одржавањем, развојем и унапређењем националног еталона електричног напона. Пред полазак на одмор почетком септембра обавестили су ме да морам у пензију. Нисам се томе надала, нити сам размишљала да ћу пре 65. године напустити дирекцију, прича др Пантелић Бабић, тешко се мирећи с чињеницом да држава експлицитно крши и Устав и Закон о раду и да се то никога не тиче.

Закон о вишку запослених, који је потписала министарка Кори Удовички, показао је да њени сарадници уопште нису урадили праву анализу о неопходном броју радника. Да је она урађена, додаје наша саговорница, директорима у јавном сектору било би остављено да сами оцене која су им радна места и ресурси неопходни.

– Старосна пензија је моја привилегија и сазнање да сам стекла услов, али не и да се обавезно пензионишем, ако могу и хоћу да радим. Закон о раду јасно каже да сви могу да раде до 65. године. Мени се као жени то право одузима, што је недопустиво – наводи она.

Др Пантелић Бабић неће да улаже жалбу на овакву одлуку, јер како каже то би значило да треба да тужи дирекцију у којој ради од 1981. године. Тада је то био Савезни завод.

Добро би било, објашњава, ако би се прихватио предлог да се одложи примена овог закона, али се боји да је премало времена да би се таква одлука донела. Не очекује много ни од Уставног суда коме су заштитник грађана Саша Јанковић и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић поднели предлог да закон прогласи неуставним, као дискриминаторски, јер ће тај процес трајати дуго.

– Све и да Уставни суд пресуди у корист жена, шта ја могу да урадим после добијеног решења о пензији – пита она.

Није разочарана само због чињенице да је то чиста родна неравноправност, него и што ће пројекат на коме је 10 година радила остати у некој фиоци, јер нема ко да га настави, будући да је реч о врло специфичној области – одсек за електричне величине. Младих колега, каже, на жалост, нема, јер је већина после две до три године због мале плате напуштала дирекцију.

– Осећам се способном, имам енергије, воље, знања и здравља. Наставићу да радим на неком другом месту, у својој струци, јер су ови послови тражени. Већ гледам понуде. Ни Америка ми није недостижна, јер сам радила и у Холандији и у САД – наводи др Пантелић Бабић.

Рачуница показује да ће јој будућа пензија бити 60 одсто од тренутне плате, што јој није довољно, јер има кредит у „швајцарцима” који је узела рачунајући да ће радити до 65. године и да ће моћи да га отплати. Мораће да се сналази, и снаћи ће се, али јој остаје горак укус у устима што њено знање, искуство и вољу за стварањем више нико неће. Битан је број.

Ко ће попунити 9.000 празних радних места

Упитана да ли мисли да се ова чистка спрема и због чињенице да од 1. јануара 2016. престаје да важи Закон о забрани запошљавања, те да би ових 9.000 слободних радних места могли да попуне „подобни”, др Јелена Пантелић Бабић каже да то неће бити никакво изненађење.

– Познато је како се и ко данас запошљава и какви се све притисци врше да би појединци дошли на нека радна места – наводи она.