Шубара: Предузећа не треба поклањати

Иако је Љубомир Шубара, по сопственом признању, дошао да распрода преосталих 500 државних предузећа и укине Агенцију за приватизацију, он то ипак неће учинити. У тој намери спречио га је министар привреде Жељко Сертић на чији је предлог пре два дана разрешен на седници владе. Сертић је рекао да је Љубомир Шубара одлуком владе удаљен са дужности директор Агенције за приватизацију до окончања поступка којим се утврђују разлози за његово разрешење.

Који су разлози за смену пре истека петогодишњег мандата, који му је 31. децембра прошле године поверен?

– Нисам задовољан ефикасношћу рада агенције и сматрам такву инертност неодрживом. Директорско место подразумева одређене привилегије, али пре свега захтева одговорност – казао је Сертић јуче за „Политику”.

Министар је у интервјуу за наш лист пре десетак дана, када се сукоб распламсао, навео да он и директор Агенције за приватизацију нису у некаквом рингу, те да у његовом институционалном поступању не постоји ништа лично, тако да његову професионалну критику не треба називати личним сукобом.

Он ни тада није крио да је незадовољан неажурним односом агенције према потенцијалним инвеститорима. Засметало му је и што нема довољно координације у раду између овог тела и министарства.

Љубомир Шубара је јуче за „Политику” рекао да никакво образложење није добио.

– Наводно не поштујем закон и терам инвеститоре. Како их терам када сам се за 280 дана сусрео са 1.160 потенцијалних инвеститора. Ја предузећа нисам могао да поклањам. Код приватизације БИП-а министар је тражио да га дамо у закуп. Нисам био за то. Сматрао сам да предузеће не треба поклањати већ га понудити на продају – каже Шубара.

На то Сертић одговара да је ноторна неистина да је он намеравао да поклања предузећа, конкретно БИП, који је у међувремену отишао у стечај.

– Агенција за приватизацију мора да ради ефикасно и предано у интересу инвестиција и то је оно на чему моје министарство, у складу са стратешком оријентацијом владе, инсистира – наводи Сертић.

Агенција за приватизацију и Министарство привреде сукобили су се и око приватизације РТВ Врања, признаје Шубара. Како је раније објављено ова медијска кућа није приватизована по слову Закона о јавном информисању и медијима, већ по Закону о приватизацији. Уместо да капитал пређе у руке запослених који раније нису стекли право на бесплатне акције, по решењу Агенције за приватизацију, 16 запослених, колико их је стекло услов, постали су власници између 33 и 34 одсто капитала РТВ Врања. Министарство привреде је због овога увело надзор над радом агенције.

Кап која је прелила чашу јесте недавно усвајање измена закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника (АЛСУ), којима је предвиђено да се сви стечајни поступци, које над друштвеним предузећима води Агенција за приватизацију „пребаце” на АЛСУ. Све то води ка – гашењу Агенције за приватизацију.

После оволико несугласица није се могао очекивати другачији епилог. Било је питање дана када ће директор агенције бити смењен. Евидентно је да су од самог почетка он и министар имали различите ставове. Министар је говорио да ће приватизација бити завршена до краја године док му је Шубара контрирао и истицао да је то немогуће.

Ипак мора се признати да је Шубара први јавно рекао да у агенцији и предузећима која чекају купце – постоји отпор запослених да се заврши приватизација, јер и једни и други остају без посла и привилегија. Он није крио да је незадовољан радом агенције у чему се једино сложио са ресорним министром. Као резултат тога уследило је смањење плата свим службеницима тог владиног тела.

За Шубариног мандата продато је пет медија, од укупно 50 колико треба да пређе у руке приватника и једно предузеће са државним власништвом – „Алекса Шантић”, које је купио италијански „Фереро”.

Шубара је можда једини директор Агенције за приватизацију који је смењен, али није једини који се на њеном челу задржао кратко.

М. Авакумовић

------------------------------------------------

Одлазили на лични захтев

Иако је законом предвиђен мандат директора у трајању од четири године већина досадашњих директора давала је превремене оставке, увек са истим образложењем – „на лични захтев”.

– Најкраћи директорски стаж имао је адвокат Бранко Павловић, свега три месеца (од 7. априла до 15. јула 2004).

– Најдужи његов наследник, дипломирани економиста Миодраг Ђорђевић (од 15. јула 2004. до 5. октобра 2006).

– Први директор Агенције за приватизацију, тада руководилац, а сада банкар Владимир Чупић, успео је да „изгура скоро годину и по (од 17. јула 2001. до 26. децембра 2002).

– Други директор Мирко Цветковић, одржао се годину и три месеца (од 26. децембра 2002. до 7. априла 2004).

– Новосадски адвокат Владимир Галић од 12. октобра 2006. до 25. маја 2007.

– Весна Џинић од 25. маја 2007. до 18. јуна 2009.

– Владислав Цветковић је на челу агенције био најдуже – од децембра 2012. године до новембра 2013.

– Вида Узелац од краја 2013. до краја 2014. године и поднела је захтев за пензионисање.