Слике сећања на детињство

Сурдулица – Сећање на детињство проведено у селу Божица и призори са Власинског језера сурдуличком самоуком сликару Ђорђу Георгијеву (56) годинама су неисцрпна инспирација.

Осим техником уље на платну, Ђорђе повремено слика и на стаклу, а последњих година осликава минијатуре на дрвету, чиме је обогатио понуду сувенира за туристе који долазе на Власинско језеро.

Бојама и платном почео је да се бави релативно касно, у 28. години, када се оженио у Словенији и тамо засновао породицу.

– Пресудни утицај на мене је имало дружење са познатим словеначким сликаром наиве Антоном Репником, који је у мојим почетничким радовима препознао таленат и охрабрио ме да га развијам. Било је то крајем седамдесетих, тада сам још радио у једној тамошњој фабрици, а упоредо сам излагао широм Словеније. Преломан догађај била је изложба у Луцерну 1985, када су све слике које сам изложио распродате. Од тада сам се посветио искључиво сликарству, од чега и данас живим – каже за наш лист Ђорђе Георгијев, који се 1991. из Словеније враћа у Сурдулицу, наставља да излаже у Србији, као и у Бугарској. До сада је имао више од 30 самосталних и готово исто толико групних изложби, његови радови се могу видети у галеријама широм Европе, највише у Швајцарској и Словенији, али и у Аустралији и Канади. Од када се вратио из Словеније, више није излагао на Западу.

Како истиче овај самоуки сликар, уметности се у нашој средини не посвећује довољна пажња. Примера ради, у Сурдулици постоји удружење сликара, али у општини не постоји ниједан галеријски простор.