Шта све подгрева цену грејања

Уочи почетка грејне сезоне, 15. октобра, извесно је да ће се Нишлије, Јагодници и Зрењанинци грејати јефтиније. Домаћинства у Јагодини прикључена на топлане грејање ће плаћати за два динара јефтиније, у Зрењанину за шест, док Нишлије очекују цену нижу и до 30 одсто.

За разлику од њих, рачуница топлане у Лесковцу показује да грејање треба да поскупи за 40 пара, а загревање пословног простора да појефтини за 20 до 30 одсто. Крагујевчани ће нову цену сазнати наредних дана, али очекују да ће им грејање бити скупље за 8,4 одсто, док ће њихове комшије које греју пословни простор плаћати скоро 10 одсто мање.

Рачуница показује да би друге топлане могле да се поведу за нишком и јагодинском и појефтине грејање, јер је гас, који већина топлана користи за грејање, од почетка године појефтинио за 23 одсто, а нова методологија за израчунавање цене грејања у свом варијабилном делу прописује директну зависност од цене енергената.

Јован Јовановић, председник нишког Центра за заштиту потрошача „Форум”, каже, да би грејање могло да буде и јефтиније да у цену коју плаћају крајњи потрошачи не улазе трошкови зарада запослених, њихове јубиларне награде, ненаплаћена потраживања...

– Трошкови зарада и накнада зарада (бруто) су превелики, јер осим великог броја запослених (процена је да је трећина радника у топланама вишак), неприхватљиво је и да просечна зарада у топланама буде већа од просечне плате у граду где се топлана налази – објашњава Јовановић.

Није у реду ни да се од грађана, који су незапослени, тражи да дају новац за јубиларне награде запосленима, каже он и додаје да нема основа да потрошачи кроз цену плаћају и трошак ненаплаћених потраживања.

На списку оправданих фиксних трошкова појединих топлана налазе се и накнаде чланова Надзорног одбора, солидарна помоћ… Иако већина топлана упорно одбија да призна, сазнаје се да се у крајњој цени и данас налазе трошкови донације и спонзорства, репрезентације, оглашавања, дневнице за служби пут, радничке спортске игре.

Према закону потрошачи би морали да плаћају само оно што је трошак грејања (набавка огрева, амортизација, ремонти...), јер се може наплатити само стварно извршена услуга, а не и оно што неко други није платио. Уместо да даљинско грејање буде најјефтиније, оно је постало најскупље, због чега све већи број корисника подноси захтев за раскид уговора, каже Јовановић.

– Посебан дискриминаторски став изражен је у усвојеној методологији о одређивању цене грејања и то у делу који прописује услове и правила за промену цена. Недопустиво је да због пораста варијабилног дела она може да буде повећана само када се укупна цена енергента увећа за више од три одсто, а обавезно, уколико се смањи за више од пет одсто. Овај проценат мора да буде једнак у оба случаја, па било да је он три или пет одсто – категоричан је Јовановић.

Оваквим односом према корисницима даљинског грејања, показује се да топлане верују да потрошачи постоје због њих, а не они због потрошача, каже први човек „Форума” и додаје да због високих цена грејања све већи број потрошача у Србији искључује радијаторе.

Најчешће то траже они који живе сами у становима незадовољни услугама топлана (плаћају целе године, а топлане чекају да спољна температура падне испод 12 степени да би грејале), као и они који сматрају да им је јефтиније да се греју на струју. Томе доприноси и ниска цена струје.

Ј. Петровић Стојановић

-----------------------------------------

Дугови за гас би могли да отежају испоруке

Јавно предузеће „Србијагас” блокирало је зрењанинску Градску топлану због дуга од 43 милиона динара. То је главни разлог што је топлана ових дана ушла у кампању наплате потраживања од грађана и предузећа, све до искључења потрошача. А само пре неколико дана Зрењанинци су чули боље вести – да су снижене цене гаса и грејања.

Портпаролка топлане Меланија Лојпур изјавила је за „Политику” да потрошачи том јавном предузећу дугују 339,4 милиона динара – 278 милиона грађани, а 64 милиона правна лица. С друге стране, топлана дугује „Србијагасу” 465 милиона динара, од чега се добар део односи на претходна дуговања која се протежу годинама.

 До снижења цена дошло је услед промене цене гаса на светском тржишту, смањења губитака након опсежних радова на реконструкцији вреловода, као и броја запослених са 135 на 123. Смањени су и трошкови репрезентације, канцеларијског материјала и слично.

Ђ. Ђукић