И на Плутону је небо плаво

Сонда „Нови хоризонти” послала је прву слику Плутонове атмосферске магле у боји. На њима се види плавичасти одсјај, што је последица преламања сунчевих зрака у честицама магле, објашњавају научници.

Нова открића америчке свемирске агенције НАСА објављена су јуче, мало после сазнања да на Марсу има воде.

„Ко би очекивао да је небо у Којперовом појасу плаво? Предивно је”, прокоментарисао је у саопштењу НАСА Алан Стерн, главни истраживач тима који прима податке са „Нових хоризоната”. Ова свемирска летелица је 14. јула обавила историјско пролетање поред патуљасте планете. Подаци полако стижу на Земљу и анализирају се на истраживачком институту Булдер у америчкој савезној држави Колорадо, а најновије фотографије у боји пристигле су у НАСА прошле недеље. Претходно су добијене црно-беле фотографије Плутонове атмосфере, на којима се види да се она простире 130 километара изнад његове површине. Та фотографија је забележена камером „лори” у тренутку док је летелица одлазила од овог свемирског патуљка, осветљеног отпозади сунчевом светлошћу. Нови снимак је направила камера у боји „ралф”, поново док су сунчеви зраци падали на Плутон са задње стране.

Ова патуљаста планета има највише азота у атмосфери, исто као и Земља. Крупне честице магле могу да настану само у интеракцији азота и ултраљубичасте светлости Сунца у присуству метана.

Плава боја говори научницима доста о величини и саставу честица. Плаво небо је обично последица расипања сунчеве светлости на веома мале честице. На Земљи су то сићушни молекули азота. На Плутону су то изгледа веће, али и даље релативно мале честице попут чађи које се зову толини.
Ипак, када бисте стајали на Плутону и гледали горе, небо би деловало црно због ретке атмосфере. Плавичаста боја би се видела само у свитање и у сумрак, објаснио је за Би-Би-Си Карли Хаувет са института Булдер.
Научници верују да се црвенкасте честице толина формирају високо у атмосфери јонизацијом метана и нитрогена. Тај процес омогућава молекулима да се прегрупишу, порасту и падну на површину планете појачавајући њену црвенкасту боју.

Друга важна вест с Плутона је да је на његовој 2.300 километара широкој површини откривено много малих регија с ледом. Научници су очекивали да га ту има, али им је занимљиво да деценијама у Плутоновом спектру нису видели такве призоре. Осим тога, регије под ледом су светлоцрвене, а научници тек треба да утврде због чега.

„Још не разумемо везу између леда и црвенкастих толина на површини Плутона”, рекла је Сивија Протапа, члан научног тима.

Од 14. јула сонда „Нови хоризонти” удаљила се више од 100 милиона километара иза Плутона, што значи да је око пет милијарди километара од Земље и зато ретко шаље податке. Нове информације се очекује тек следеће године, пренео је Би-Би-Си.

Плутон је откривен 1930. године. Мањи је од Месеца, а маса му је 500 пута мања од Земље. Има пет природних сателита и око Сунца се окрене за мало мање од 248 година.