Продато већ 300 српских предузећа

Отимање имовине Републике Србије и српских предузећа већ годинама се спроводи кроз нелегалну приватизацију на Косову и Метохији, тврде српски званичници. Према речима Ненада Поповића, шефа Економског тима за Косово и Метохију удосадашњих 30приватизационих таласа, продато је око 300 предузећа у друштвеном власништву, при чему је на рачун Косовске поверилачке агенције (КПА) уплаћено више од 280 милиона евра прихода.

– Црну слику економије Косова употпуњује чињеница да су због високог инвестиционог ризика, директне стране инвестиције у потпуности изостале, а готово сва предузећа у јужној покрајини продата су Албанцима са Косова и Метохије или иностранства. Предузећа која су до сада приватизована, продата су по далеко нижој вредности од тржишне. Најбољи пример за ову тврдњу је приватизација Пећке пиваре из јуна 2006. године која је продата за износ од 11,1 милион евра једном албанском бизнисмену што је, према објективним проценама, износ који је 10 пута мањи од реалне тржишне вредности – тврди Поповић који је неколико пута разговарао са представницима КПА.

Како каже, став друге стране је заснован на „противправним уредбама косовских привремених институција којим су поништени сви прописи Републике Србије после 1989. године”.

– Када то имате у виду сваки коментар је сувишан. Неко се усудио да избрише десет година правног поретка међународно признате државе Србије што се није десило у историји модерног света.У неформалним разговорима са представницима страних држава увек добијемо неку врсту подршке и разумевања, међутим када је у питању званична политика међународне заједнице свима је јасно да је на делу брутално кршење међународног права. Ако су неке државе признале лажну државу на нашој територији онда су остале неправде које су почињене готово безначајне. Ипак, као држава морамо бранити своје право и правду пред међународним судовима – најавио је Поповић.

(/slika2)Да подсетимо, приватизацију је Унмик поверио Косовској поверилачкој агенцији основаној 13. јуна 2002. године, а сам процес продаје почео је у мају следеће године. Унмик је тамошњој агенцији поверио комплетну привреду у друштвеном власништву. Тако је КПА постала власник 720 друштвених предузећа и свих шест јавних (Аеродром Приштина, Предузећа за регионално грејање у Ђаковици и Приштини, Косовске енергетске корпорације, Поште и телекомуникације Косова, железнице, предузећа за водоснабдевање, канализацију и наводњавање).

Преовладао је „радикалан модел” брзе приватизације без обзира на власничку структуру. За друштвена предузећа тај модел је познат као „спин оф”. Од постојећег предузећа се формира ново, а сви дугови и обавезе остају на старом предузећу. Оба заједно чине холдинг чији је власник КПА. Продаје се, међутим, само ново предузеће. Повериоци старог предузећа могу своја права да траже преко Међународног одељења врховног суда Косова. Приход од продаје остаје КПА, а он онда одлучује у којој мери ће обештетити повериоце старог предузећа. Двадесет одсто новца од продаје одлази запосленима, а осталих 80 одсто, наводно, одлази у фонд из кога се намирују повериоци. За потраживања није предвиђена судска процедура него директан договор са КПА. Са списка запослених углавном су се Срби брисали.

Српски званичници су неколико пута истицали да немају ништа против приватизације, већ је споран начин на који се продаја обавља. При томе се потпуно занемарује Република Србија као власник, а отплата косовског дуга који је износио 1,7 милијарди евра пада на њен терет.

Своја власничка права Срби званично могу да траже преко Врховног суда Косова. Међутим, како наводи Синиша Љепојевић, новинар Танјуга, у својој књизи „Косово и Метохија – реалност, економија и заблуде”, показало се да је то само пука формалност. „Досад се том суду обратило око 200 предузећа из Србије за заштиту власничких права али, према тумачењима косовских власти и Унмика они немају никаква права”, наводи Љепојевић.

А. Н.

-------------------------------------------------------

Једностраним проглашењем независности Косова и Метохије, држави Србији се ускраћује право располагања пољопривредним и грађевинским земљиштем, шумама, рудним и минералним богатствима, службеним, пословним и стамбеним зградама као и објектима посебне намене.

Резерве руда и минерала: угља 15 милијарди тона, лигнита 14 милијарди тона, олово и цинка 42,2 милиона тона, никла и кобалта 13,3 милиона тона, магнезита 5,4 милиона тона, боксита 1,7 милиона тона.

Вредност непокретности: На Косову и Метохији непокретности вреде 220 милијарди долара, од чега је вредност приватне имовине четири милијарде долара.

Привредна комора Србије: Према некомплетним подацима, предузећа из централне Србије на Косову и Метохији имају 1.218 објеката, а предузећа из Војводине 14. Само ПТТ поседује130 објеката, ЖТП 55, ЕПС 18 и Србијашуме 45.

Имовина ЕПС-а: На Косову и Метохији имовина ЕПС-а већа је од три милијарде долара.

Војна имовина: Само аеродром Слатина 95 милиона евра.

Од 1961. до 1990. године на Косову и Метохији је уложено око 17 милијарди долара. Развој Косова и Метохије финансиран је из Савезног фонда за развој неразвијених, као и из Покрајинског фонда за развој, који је од 1992. наследио Фонд за развој Републике Србије. Од 1997. ту функцију је преузела Дирекција за развој Косова и Метохије. У досадашњих тридесет приватизационих таласа продато је 300 српских предузећа. Рачун косовске повереничке агенције тако је допуњен са више од 280 милиона евра. Просечна цена фирми износи милион евра а 90 одсто купаца су Албанци.