Ватра односи животе

Кафић „Ланџ” у којем је у ноћи између суботе и недеље осморо људи погинуло у пожару, није се водио као угоститељски објекат већ као стамбени. Управо због тога није ни створен предуслов да овај простор обиђе надлежна инспекција за противпожарну заштиту. Самим тим, надлежни у кафићу нису обезбедили ни основне мере заштите од пожара, што је довело до трагичне смрти осморо младих људи.

Помоћник министра Предраг Марић, начелник Сектора за заштиту и спасавање МУП-а Србије, каже за „Политику” да и мањи објекти, какав је био кафић „Ланџ” имају обавезу да ураде пројекат адаптације простора према прописима.

– Према важећем закону, да је „Ланџ” пријављен као угоститељски објекат, пројектант његове адаптације био би у обавези да примени одговарајуће стандарде које би оцењивао општински орган управе. Постоји акт којим се објекти мањи од 150 квадратних метара, као што су рецимо угоститељски, разврставају у четврту категорију угрожености од пожара, што значи да морају да обезбеде одређене противпожарне мере. Углавном се полази од тога да су они изграђени на бази постојећих техничких стандарда за заштиту од пожара – објашњава Марић.

Да је био пријављен као угоститељски објекат и адаптиран у те сврхе, „Ланџ” би између осталог морао да има сигурносно осветљење, уређаје и опрему за гашење пожара, као и обезбеђен пролаз за евакуацију људи и имовине. Поред тога, никако не би смео да на зидовима има лако запаљиву јамболију. Ово су само неке од мера противпожарне заштите чије се непримењивање нажалост показало као кобно.

– Имамо одређену динамику инспекцијског надзора коју примењујемо када је реч о угоститељским објектима. У сваком случају предуслов да инспектор обави надзор је да се тај објекат код правних лица води као присутан, што у случају кафића „Ланџ” није испуњено. Интензивнији надзор ових објеката обавља се нарочито пред новогодишње и божићне празнике. Надзором нису обухваћени само кафићи, клубови и ресторани, већ и дискотеке. То се континуирано ради годинама. Последице вршења тог надзора су од забране обављања делатности до налагања одређених мера и изрицања прекршајних казни – напомиње Марић.

Према речима нашег саговорника, у току прошле године у угоститељским објектима у Србији избио је 221 пожар, док је у 2006. години тај број износио 204, а у 2005. години 195.

– У области заштите од пожара ситуација је таква да има око 100 важећих прописа. Проблем је што већина није усклађена са стандардима Европске уније, као и чињеница да је постојећа законска регулатива прављена за државу које више нема. Важећи Закон о заштити од пожара датира из 1988. године. Тек 6. фебруара ове године усвојен је Правилник о садржини и начину израде техничке документације за објекте високоградње, чиме је створена права спона између Закона о планирању и изградњи и будућег закона о заштити од пожара, у смислу поступања наших инспектора око давања сагласности на пројекат о заштити од пожара – објашњава Марић.

Марић каже да су „три закона задатак за ову годину”.

– Поред закона о заштити и спасавању, план је да до јуна буде готов предлог закона о заштити од пожара. Са друге стране, постоји иницијатива владе да се изврши превођење и припрема за примену европских норми и стандарда у Србији. То је најједноставнији начин да се сви технички прописи који су сад на снази замене европским, а тај процес захтева одређено време. Осим тога, до краја године планирамо и закон о промету експлозивних материја – најављује наш саговорник.