Европска комисија: Добри резултати Србије

 Српска економија полако излази из рецесије. Ова оцена налази се у најновијем кварталном извештају Европске комисије (ЕК) за потенцијалне и земље кандидате Европске уније. Како се каже у овој анализи, томе су, осим ниске прошлогодишње базе, највише допринеле и снижене међународне цене робе и већа спољна тражња.

Раст се наjвише види у рударству и производњи електричне енергије, који су били највише погођени прошлогодишњим мајским поплавама. Забележен је и раст грађевинске индустрије од 12,6 одсто, док је у пољопривредној производњи забележен пад од 9,4 процента. 

„Раст бруто домаћег производа за један одсто у другом тромесечју у односу на исти период прошле године, повукли су раст извоза и инвестиција”, пише у овом документу.

Истиче се и то да је стопа незапослености пала са 21,2 на 18,5 одсто. „Изненађујуће, у јавом сектору је број запослених порастао за 32.000, упркос политици забране запошљавања”, пише у овом извештају. ЕК се, иначе, позива на податке из анкете о радној снази коју објављује наша званична статистика. У редовним тромесечним анализама о земљама кандидатима, они најчешће објављују само констатације, без оцена и сугестија.

Напомиње се, међутим, да су због смањених јавних расхода, смањене зараде што је утицало на пад потрошње у домаћинствима за 1,4 одсто на међугодишњем нивоу.  

Када је о монетарној политици реч, истиче се да је инфлација и даље испод циља (од 2,5 до 5,5 одсто), референтна каматна стопа је снижена на пет одсто, а курс динара је стабилан. „Први пут од марта вредност курса је крајем марта пала испод 120 динара за један евро”.

Када је о буџету реч, наводи се да је до краја августа консолидовани буџетски дефицит, односно мањак на нивоу целе државе, износио 44 милијарде динара, што је свега 1,1 одсто очекиваног БДП.

„То је троструко ниже него у истом периоду прошле године и далеко испод планираног нивоа”, каже се у овом документу.

Приходи су, на међугодишњем нивоу, већи за 6,6 одсто. Томе је у највећој мери допринео раст прихода од акциза на дуван (19,8), али и увозни ПДВ (9,3 одсто).

У документу се наводи и то да је током летњих месеци кроз Србију прошло 170.000 избеглица углавном са Блиског истока. Највећи прилив избеглица, како се наводи у извештају ЕК, био је у августу и септембру. Ово је довело до привременог затварања граница од неколико дана са Хрватском и Мађарском, констатује се у овом документу.

А. Т.