Да ли ћемо на биралишта због Косова

 Уколико Брисел не буде знатно одступио од садашњег нацрта плана за поглавље 35, о Косову, то би могао да буде довољан разлог за ванредне парламентарне изборе, кажу саговорници „Политике” из кругова власти. Наравно, додају, та одлука ће највише зависити од премијера Вучића. Наши извори напомињу да је ова власт искрено посвећена европским интеграцијама, али да није спремна на толике уступке који се овим нацртом траже.

Александар Вучић је практично то и рекао јуче у Јагодини. „Ја немам право да мењам правац Републике Србије и нећу то да радим. Ако будем видео да се постављају немогући услови, које Србија не може да испуни јер би тиме морала да згази своју заставу, у томе нећу да учествујем и онда је време за изборе”, рекао је Вучић, а преноси Танјуг. Он је додао да је подршку народа добио на политици европских интеграција, да је Србија марљиво и вредно радила, да очекује због тога отварање преговарачких поглавља до краја године и нагласио да он ту своју политику неће мењати.

Социјалисти су и даље против ванредних избора, али као и увек, што наглашава њихов лидер Ивица Дачић, од њих не зависи, него од Вучића. Дачић је јуче на ТВ Војводина рекао да и нове околности у вези са Косовом нису довољан разлог за излазак на гласање. Потпредседник његове странке Предраг Марковић је конкретнији, оцењујући да то није добро и да „не треба да се користи сваки обрт у Бриселу да би се дестабилизовала унутрашњополитичка сцена”.

„Сада није време за изборе. И шта би они тачно, сем манифестације јединства, донели ново и боље? Патриотску реторику уместо за изборе треба чувати за разговоре са моћним силама, не треба је трошити на српско бирачко тело, које је, надам се, у већини патриотско. Патриотски треба преговарати, а то није ствар избора, већ паметне државне политике”, рекао је Марковић за „Политику”.

У дану када је Извршни савет Унеска одлучио да на дневни ред уврсти предлог препоруке за пријем Косова у чланство те организације, и док је премијер вагао да ли треба да иде у Брисел на састанак са Исом Мустафом и Федериком Могерини, јужна српска покрајина је још једном постала потенцијална изборна тема. Овог пута, прилично неочекивано, због тога што је, готово до јуче, званични Београд истицао само успехе у бриселском процесу, а премијер Вучић је више пута потенцирао одличну сарадњу и разумевање са „пријатељима” из држава западне Европе.

Шта се то у међувремену догодило? За разлику од званичног става шефа Делегације ЕУ у Србији Мајкла Давенпорта, који је, у вези са нацртом поглавља 35, јуче изјавио да „није реч о притисцима већ о наставку дијалога”, извори „Политике” у врху СНС-а тврде да су се у последњих десетак дана појачали притисци на Вучића из појединих западних центара моћи. Наводно, због тежње Владе Србије да ове године буду отворена прва преговарачка поглавља покушавају да приволе Београд да прихвати косовску независност. У том циљу је смишљен и овакав план поглавља о Косову, по принципу „ако прође – прође”.

„Ми смо очекивали да ће пре или касније ти притисци да буду све израженији, али нисмо очекивали да ће сада да потегну то питање. Веровали смо да ће то бити у току преговора са ЕУ, а не на самом почетку, и тиме смо били изненађени”, истиче наш саговорник, који претпоставља да је до „убрзања” догађаја дошло из геополитичких разлога. Русија је интервенисала у Сирији, што се многима на Западу не свиђа, па су се „сетили” да Београд није увео санкције Москви и да би коначно морао да се одлучи ком ће се јату приволети.

Геополитику спомиње и политички аналитичар Драгомир Анђелковић, који, како каже, као стари евроскептик мисли да ми никада нисмо имали пријатеље у Бриселу. Како оцењује, заваравали смо се да ће због новог геополитичког контекста променити однос према нама, да ће постати мекши, да ћемо добити неке уступке.

„Унутар ЕУ ипак су биле две струје – једна која се залагала за наставак интеграција и која је и према нама имала блажи однос, и она која је све време била против интеграција и која је све време инсистирала на Косову. Немци, који су ту били негде између, јесу много тражили, али нису баш оволико. Изгледа да су сада, и у контексту мигрантске кризе и у контексту нових економских проблема, спремни да полако потпуно затворе капије Европе. И онда је ово згодан изговор – поставиш поглавље 35 и затвориш врата Европе”, оцењује Анђелковић.