Антонићеви драгуљи

Играо је кошарку у генерацији Ђорђевића, Копривице и Драгутиновића и прошао све млађе селекције Партизана. Могао је да постане солидан прволигашки играч, али тренерски посао му се учинио занимљивијим и није погрешио.

Скоро двадесет година касније, иза Јована Антонића је завидна каријера, прегршт освојених трофеја и титула, али тек очекује оно право, ремек дело. Пре две године преузео је женску репрезентацију Србије са којом крчи пут до европског и светског врха, чије освајање очекује за коју годину, када стаса плејада ретко талентованих кошаркашица.

Мало ко је очекивао Антонићев тренерски салто мортале из мушке у женску кошарку. Јер, оставио је дубок траг радећи у земунској Младости, коју је из Друге српске лиге довео до елите, Звезди Руми, Црвеној звезди, Спартаку, ОКК Београду и Игокеи из Републике Српске, са којом је освојио три трофеја у једној сезони. Али, изазов је једино што га у кошарци води. Тако се обрео поново на Малом Калемегдану.

– Кошаркашице Црвене звезде освојиле су титулу и очекивало их је учешће у Лиги шампиона. Мени је тај пројекат био занимљив и тако је почела “женска„ прича која траје и данас. Нема битније разлике између мушке и женске кошарке. Успео сам да остварим све визије и жеље. Рад са овако талентованим девојкама ме испуњава и даје енергију да стигнемо до циља, – с поносом говори Антонић.

Био је асистент селектору Зорану Вишићу, а са Хемофармом је две сезоне за редом освојио „дуплу круну”. Шеф стручног штаба националног тима постао је пре две године. Репрезентацију је формирао од играчица из јуниорског и кадетског погона које су освојиле силне медаље на европским и светским смотрама кошарке.Лане их је „гурнуо у ватру“ на сениорском шампионату у Италији. У првом додиру са правом кошарком, одушевиле су стручњаке. Пред њима је пао и првак Европе, моћна Русија. Али, за победе у континуитету, потребно је много више.

– Овакву генерацију кошаркашица до сада нисмо имали. Играјући без сениорског искуства са најјачим европским екипама, показале су феноменалан потенцијал и карактер. Оно што посебно желим да нагласим, је жеља да играју за своју земљу и спремност да се подреде успеху тима. Једино је неопходно време да одрасту, а тада ће бити страх и трепет за све светске селекције, – оптимиста је селектор.

Тренирао је Антонић многе врхунске кошаркаше, од Дивца, Ракочевића и Топића у Звезди до Вујанића и Радмановића у Звезди Руми, али за девојке које нос дрес Србије, каже да су драгуљи са којима ћемо се поносити у дужем периоду.

– За пар месеци рада у репрезентацији толико су напредовале у свим сегементима игре, тактици, техници и на психолошком плану, да је просто невероватно. Већина њих игра у иностранству и све су „погодиле” клубове. Имају добар статус и спаринговање, носиоци су игре и раде са добрим тренерима. Шпанска, француска, руска и италијанска лига су најјаче и кроз мечеве у европским такмичења напредоваће још брже, од чега ће корист имати и репрезентације. Чујемо се свакодневно, радују се победама и говоре ми о тешкоћама, траже савет. Једва чекамо да се поново окупимо, – каже Антонић.

Искусни стручњак предводио је прошле године селекцију до двадесет година до сребрене медаље на Еевропском шампионату у Бугарској, а пола тима играло је и на сениорском шампионату у Италији. На лето, очекује их нова смотра најбољих 20-годишњакиња (од 11. до 20. јула у Италији) и квалификације за Европско првенство 2009.(први меч 27. августа у Грчкој). А амбиције су следеће:

– Што се тиче младе селекције, циљ је медаља. А да би остварили континуитет на великим такмичењима, неопходно је да се квалификујемо за ЕШ 2009, на којем очекујем корак више у односу на прошлогодишњи, пласман у четвртфинале и борбу за првих пет места које воде на Светски шампионат 2010. Главни удар предвиђам за три године на Европском шампионату. Тада ћемо да нападамо медаљу и очекујем да изборимо пласман за Олимпијаду у Лондону 2112, – оптимиста је селектор.

А, да за то што најављује има покриће, говоре имена попут: Иване Грубор, Тамаре Радочај, Зорице Митов, Милице Дабовић, Миљане Мусовић, Соње Петровић, Маје Миљковић, Марине Пушкар, Јасмине Илић, Инес Кресовић, Ане Перовић и Монике Веселовске. Када им се придруже Миловановић, Матовић, Ковачевић и Ерић, које из разних разлога нису могле да конкуришу за тим који је играо на ЕШ у Италији, као и млађане Черина и Гобетић, селектор ће бити на „слатким мукама”.

--------------------------------------------------------

Николићев ђак

Мало је тренера који су имали част и задовољство да директно уче од професора Александра Николића, „патријарха југословенске кошарке”, како га је својевремено назвао Божидар Маљковић.

Јоца Антонић се са Николићем дружио свакодневно у периоду од пет година, а једно време му је легендарни професор био и саветник у Црвеној звезди.

- Професор је кључно утицао на моје тренерско формикрање.Дружећи се са њим заокружио сам размишљања о кошарци. Доста ствари ми је отворио, не само у вези с кошарком, већ и психологијом, педагогијом и принципима о којима не размишљаш када си млад тренер, – истакао је Антонић, на чију је тренерску каријеру велики утицај имао и Драган Драгосавац.

--------------------------------------------------------

Не мења тим

Стручни штаб репрезентације, који је Антонић формирао пре две године, остао је исти.

-Тренери су Слађан Илић, Горан Топић и Горан Стевановић. О здрављу играчица брину се физиотерапеути Тасић и Јакимовски, као и лекари Јаковљевић и Векић, а тим менаџер је Владислав Лучић. Задовољан сам њиховим ангажовањем и доприносом у стварању добре атмосфере. Нећу их мењати, – хвали сараднике селектор.

--------------------------------------------------------

Подршка Савеза

Брига Кошаркашког савеза Србије о женској репрезентацији обрнуто је пропорционална популарности.

- Имамо исти статус као и мушка репрезентација, што се услова припрема тиче. Брига Савеза на изузетном је нивоу, иако су у жижи интересовања јавности и девојака које се одлучују да се опробају у спорту, пре свих, тенис и одбојка. Али, када будемо направили праве резултате, и медијска промоција женске кошарке биће адекватна, што ће привући спонзоре и проширити играчку базу, – каже је Јовица Антонић.