Протест на правном усмеравали и десни и леви

После вишедневне блокаде београдског Правног факултета, студенти и управа су јуче потписали споразум, чиме је протест и званично окончан. Декан проф. др Сима Аврамовић у изјави за наш лист каже да му је жао што студенти права од почетка нису препознали покушаје различитих политичких опција да њима манипулишу.

– Од почетка штрајка био је уочљив утицај идеолошких група, од ултралевих анархиста – марксиста, до ултрадесничара. Увек су Правни и Филозофски факултет били места на којима су се опробавали „мишићи” различитих политичких опција и мени је жао што то наши студенти нису увидели – каже декан Аврамовић.

Како прецизира, на ток догађаја утицали су студенти са Филозофског факултета, који су оркестрирали протест и усмеравали га час овамо, час онамо.

– Чак су и новинари препознали неке од њих са ранијих протеста на другим факултетима. Они су се и нама представљали као студенти Филозофског и објашњавали да имају права да буду овде јер је ово заједничка студентска борба. Сви смо чули када су колегама с Правног телефоном давали инструкције шта треба да раде. Студенти права су тек на крају схватили да морају да се ослободе присуства својих колега са филозофије – каже декан.

По његовим речима, класичан пример манипулације биле су и информације које су студенти пласирали о физичком обрачуну декана и студената, чак су тврдили да о томе имају и видео-записе. Декан Аврамовић признаје да јесте било гурања како би се отворио амфитеатар, али да студенте нико није ни пипнуо, чак се на снимцима студената види како декан смирује ситуацију, а не да „неког туче столицама по глави”, како су, позивајући се на изјаве неких студената, пренели поједини медији.

– Потпуно је невероватно да ико може да поверује да један чикица од 65 година, и то сам, може да нападне групу младих студената… Чак сам добио и надимак Шварценегер – каже професор Аврамовић, шалећи се на сопствени рачун.

Овај протест, чији су главни циљеви били да се издејствује додатни испитни рок и нижа цена бода за пренете испите, није подржао Студентски парламент, мада је стао уз део студентских захтева. Академци који су спровели блокаду факултета на питање ко је организовао ту акцију, новинарима су објашњавали да је реч о „самоорганизованим студентима”. Ова формулација први пут је коришћена пре четири године, у време блокаде неколико факултета у Београду, пре свега Филолошког и Филозофског, током које су студенти захтевали бесплатно студирање за све.

Иако су студенти тада негирали да имају било какве везе са организацијама попут „Маркс 21” и „Анархо-синдикална иницијатива”, управо су на овим сајтовима били постављени студентски захтеви, прогласи и обавештења о активностима.

Блокаде као метод коришћене су и у наредним годинама, а и пароле су биле идентичне: „Знање није роба” или „Ми студирамо, они профитирају”. На протестима су се као лидери устоличили студенти са Филозофског факултета и Универзитета уметности, иако су сви у контакту са новинарима инсистирали на анонимности.

-----------------------------------------------------------------

По рецептима „Блокадне кухарице”

У време блокада факултета 2011. године за наш лист је из Ректората Београдског универзитета обелодањена и књижица „Блокадна кухарица”, са „рецептима” колега са Свеучилишта у Загребу студентима других универзитета о томе како се блокирају факултети.

Приручник је објавио Центар за анархистичке студије, а садржи детаљна упутства како се спроводи и организује блокада, ту су и упутства о организовању секција, редарске службе, како да се организују односи с медијима… Иначе, током минулих протеста на Правном, студенти су инсистирали на анонимности и пред новинарима се „ротирали” у давању изјава.

Како је својевремено за наш лист објашњавао пи-ар БУ Марјан Николић, они не желе да се ико истури као лидер, како би се нагласила колективност акције и показало да се захтеви не тичу појединца, већ су од општег интереса. „Зато сваки пут пред камерама и у преговорима имамо друге особе јер желе да створе утисак у јавности да их има много”, објаснио је Николић.