О избеглицама разговарати и са Русијом

Шта смо дужни људима који беже од рата и насиља? Шта и колико можемо да поднесемо? Када ће доћи тренутак у којем морамо признати да се више не може издржати? Свако од ова три питања је оправдано. Међутим, ако се јавна дебата води искључиво између оног медијски заоштреног „успећемо“ и „нема више места“, онда питање избеглица прети да поцепа наше друштво. Потребна нам је искрена расправа о реалним могућностима решавања проблема.

Та искреност подразумева и изношење неких констатација:

Тачно је да велика већина људи који нам свакодневно стижу, заиста бежи из ратом и грађанским ратом захваћених подручја, или непосредно из суседних региона.

Тачно је да се код нас нашао велики број избеглица са западног Балкана чији су изгледи да им буде одобрен азил – равни нули. Они се морају у врло кратком року вратити у своје земље.

Тачно је да без обзира на великодушну спремност Немаца да помогну и без обзира на неисцрпно залагање локалних заједница морамо учинити све како би се поново смањио број досељеника у Немачку. Ми не можемо сваке године трајно да примимо и интегришемо више од милион избеглица.

У ту искреност спада и то да сами себи признамо да средства немачке унутрашње политике нису довољна да утичемо на миграциону динамику, а још мање можемо то постићи без подршке Европе. Ни тада нећемо преко ноћи да зауставимо тај тренд.

Немачка је прешла са речи на дела, растеретивши своје покрајине и локалне заједнице. Усвајањем пакета мера за решавање питања азила створили смо услове на националном нивоу да помогнемо онима којима је заиста потребно уточиште, а да при томе не одбацимо наша достигнућа владавине права и уставом загарантованим основним правима.

Међутим, јасно је да морамо упорно и одлучно да радимо на међународним, а нарочито на европским решењима како би се смањио притисак на Немачку. Зато морамо радити на томе да људи стекну више поверења и спознају да национални егоизам није излаз, а да заједничко деловање свима иде у корист.

Одлука Европске уније о расподели 120.000 избеглица солидна је основа, али не и довољна. Потребно нам је трајно решење у вези са расподелом избеглица на европском нивоу.

Европске институције које имамо добре су, али нису адекватне за актуелни талас избеглица. Фронтексу је потребан већи број кадрова за обезбеђивање спољних граница Европске уније и треба да буде проширен у Европску агенцију за заштиту граница. Поред тога, преко је потребна заједничка заштита граница са Турском у источном Медитерану.

Европска канцеларија за подршку азилу (ЕАСО) већ представља клицу једне заједничке европске службе за питања азила. И ту треба одважно закорачити у правцу интеграције.

Ми треба да помогнемо Грчкој и Италији у изградњи „европских прихватних центара“. У њима треба консеквентно регистровати сваку пристиглу избеглицу, а потом успоставити праведну расподелу унутар Европске уније.

Међутим, европска решења могу дати резултате једино ако склопимо споразуме са кључним земљама у европском суседству, пре свега с Турском. Европска комисија је с тим у вези предложила акциони план, чију ћемо реализацију пропратити кроз миграциони дијалог на билатералном нивоу.

Морамо да заштитимо оне државе које тренутно примају већину избеглица. То су, поред Турске, пре свега Јордан и Либан. Успели смо у Њујорку да повећамо нашу помоћ међународним хуманитарним организацијама за 1,8 милијарди долара.

Најзначајнији и најодрживији задатак наше спољне политике остаје да се боримо против избегличке кризе тамо где она и настаје. Због тога се свим снагама залажемо за политичка решења великих криза и конфликтних жаришта на Средњем истоку и у северној Африци. Ту спадају и разговори са Русијом која је конструктивно деловала приликом преговарања о споразуму о нуклеарном програму са Ираном. Морамо спречити коначну имплозију или експлозију државне структуре у Сирији, како на пут не би кренуло још више људи.

Али, пре свега треба имати свест о томе да ћемо задобити разумевање и поверење само уколико говоримо о реалним могућностима решавања проблема. Зато нам је потребно и једно и друго: и оптимизам и реализам. Само уз позитиван став можемо да покренемо политичку и друштвену стваралачку моћ, како бисмо искористили велику шансу коју са собом носи интеграција ових људи. А само уз реализам можемо спровести у дело наше хуманитарне циљеве.

Наша политика ће дугорочно имати подршку само ако не префорсирамо добру вољу наших суграђана да помогну избеглицама. Наши концепти ће само онда бити прихваћени ако не запоставимо људе у нашој земљи и ако се озбиљно бавимо њиховим реалним потребама и проблемима.

Сада смо на прекретници. На нама је да бирамо између континента на којем нас опет раздвајају рампе, ограде и национални егоизми, и континента који успева да нађе заједничке одговоре, заједничком европском политиком о питању азила и заједничком борбом против узрока бекства; дакле, континента који заузима искрен став и који прихвата овај велики изазов бистрог погледа, без илузија.

*Вицеканцелар и министар економије Немачке

**Министар спољних послова Немачке