Историја Републике Српске

Поводом двадесете годишњице међународног признања Републике Српске, написана је „Историја Републике Српске” чији су аутори проф. др Ненад Кецмановић и проф. др Чедомир Антић. Књигу су објавили Српска књижевна задруга и „Intelligence” из Београда, а рецензенти су академик Алекса Буха, професори Дарко Танасковић и Предраг Марковић.

Драган Лакићевић, главни уредник у Српској књижевној задрузи, истакао је јуче у просторијама ове куће да, као и свака историја – државе или народа, и ова почиње најстаријим сазнањима о животу на територији данашње Републике Српске, најпре прегледом историјских епоха од преисторије и некадашње римске државе до првих помена Срба у Босни и Херцеговини.

– Појави Срба, њиховог племенског и државног организовања аутори су посветили посебну пажњу, јер се управо у тим раздобљима, на ветрометини историјских, етничких, верских и других путева, стварао српски национални идентитет. Наредна поглавља посвећена су Османском царству на овим просторима, устанцима, аграрним питањима, раздобљу под аустроугарском влашћу. Деветнаестом и двадесетом веку припадају најзначајнија поглавља историјских темеља Републике Српске и сложене структуре односа у којима је трајао и национално и културно деловао српски народ. Следе поглавља о Сарајевском атентату, Врбаској бановини..., а читаоце ће највише занимати стварање државе Републике Српске из вишестраначке Босне и Херцеговине и грађанског рата. Двадесет година трајања Републике Српске представља и структуру српске државе с оне стране Дрине и национално-историјски простор којем је потребно сложено разумевање из објективних и одмерених сазнања и ставова наших аутора – сматра Драган Лакићевић.

Ненад Кецмановић је нагласио да је поред професионалног мотива, књига написана и због потребе да се отклоне и побију неистине које доминирају о Србима у Републици Српској, а рецензент Дарко Танасковић написао је у предговору да је писање ове књиге изазов – теоријски, методолошки, практични, али не мање и морални, јер је овде, како сматра, реч о пионирском сучељавању с егзистенцијално битном и политички противречном, па и узаврелом материјом, без упуштања у јалове полемике...

– „Историја Републике Српске” прикладан је поклон за њен двадесети рођендан. Прикладан пре свега зато што је користан и зато што ће она с њим и преживљавати сва искушења чија су исходишта и суштина у овој књизи веродостојно објашњени. Када је реч о „историји савремености”, дакле о живој и динамичној друштвеној и политичкој материји, нова издања ће доносити нове увиде и тумачења, а ако се испостави да је потребно – и преиспитивања и исправке. Најважније је да је учињен први, најтежи корак. Њиме је снажно потврђена зрелост српске државотворне идеје која се и у Босни и Херцеговини изборила за своје реално испуњење – сматра Дарко Танасковић.