Без хлеба оброк није комплетан

Бели или интегрални, од брашна, од клица или целог зрна… сви га једу и без њега оброк не сматрају комплетним. Присутан у свим националним кухињама и незаобилазна намирница на свим трпезама – хлеб,  јуче је обележио свој светски дан.

– Хлеб је настао пре више од 6.000 година. Први пекари били су Египћани. Код нас се до краја 19. века у исхрани користила каша и лепиња од просеног брашна. Касније се ова намирница правила од пасуља, јечма, кукуруза, а тек педесетих година 19. века за справљање хлеба почело је да се користи пшенично брашно – објаснила је Виолета Цветаноска, етнолог из Краљева, ауторка изложбе „Прича о хлебу”.

У српској култури и традицији, хлеб није само намирница којом се може утолити глад. Бацати хлеб код нас се сматра грехом јер постоје и они који то парче испеченог теста не могу да приуште себи. Симболички, или сасвим случајно, после Светског дана хлеба дошао нам је Међународни дан борбе против сиромаштва који се данас обележава.

Цветаноска сматра да је „обожавање” хлеба код нас повезано са хришћанством. Ова храна помиње се у Старом и Новом завету.

– У току свете литургије, уз вино које симболише крв Христову, обредни хлеб постаје тело Христово, које верници узимају као нафору – подсећа Цветаноска. 

Нутриционисти ипак нису толико одушевљени овом намирницом. Они сматрају да је у исхрани најприсутнији бели хлеб који није толико здрав као друге, специјалне врсте. Под хитно, кажу, треба да променимо наше навике уколико једемо превише белог хлеба.

– Мала је разлика у калоријској вредности између пшеничног и интегралног хлеба, али „црни” хлеб је здравији. Посебно се не препоручује узимање топлог, белог хлеба. Он садржи доста глутена и изазива осећај слаткоће у устима. Тако се код људи ствара зависност и они узимају све веће количине ове намирнице – упозорава Милка Раичевић, нутрициониста, и додаје да најбољу „дневну дозу” хлеба чине две до три кришке величине длана, а за спортисте пет таквих кришки.

Колико год водили рачуна о здравој исхрани, ретки су они који одоле искушењу да не „згреше” уз ову намирницу. Још ако је хлеб врућ, а ту је и кајмак – ко да му одоли?

Светски дан хлеба на Тргу републике

Светски дан хлеба обележен је на Тргу републике манифестацијом „Храна је љубав”, у организацији компаније „Дон дон” и града Београда. Међународни празник ове намирнице ове године био је посвећен малишанима из Прихватилишта за децу.

– Дан хлеба уско је повезан и са 17. октобром, Даном борбе против сиромаштва, а ово је лепа акција, јер град увек помаже нашим социјално најугроженијим грађанима – рекла је Наташа Станисављевић, секретарка за социјалну заштиту.

Хлеб у ђубрету није добар призор

„Гладни столећима, купујемо више хлеба него што нам је потребно. А, онда га бацамо. Хлеб у ђубрету није добар призор. Он слути на зло. И зло долази”, написао је својевремено Момо Капор у причи ”Имати и немати” позвавши нас да градимо своје „задужбине” помажући другима и поштујући ову намирницу. Да остављамо хлеб са стране поред контејнера, а не да га бацамо.