Шта све можеш у политици кад си Американац

Да су Доналд Трамп и Бен Карсон председнички кандидати у Србији, Мајкл Давенпорт и остали дежурни посматрачи српске цивилизованости већ би подбунили све међународне организације за заштиту људских права и алармирали Европу да нам поново уведе санкције, или макар визе, враћајући нам без рефундације купљену карту за Брисел.

Много тога можеш ако си Американац или ако макар носиш амерички дрес. Не би се Башар ел Асад борио за опстанак да је којим случајем амерички човек. Могао би да баца хемијско оружје као петарде, али би и даље примао издашну финансијску и војну помоћ САД. Овако, да му није Русије и Ирана – већ би био мртав.

КО СМЕ ДА ИСТЕРУЈЕ МИГРАНТЕ: Срећом, ни последњи крајњи десничар у Београду ни у најопскурнијем екстремистичком гласилу не пише оно што Трамп и Карсон изјављују пред вишемилионским аудиторијумом. Пензионисани неурохирург Бен Карсон сматра да САД не треба да затворе Гвантанамо и одрекну се тортуре, јер неће свет говорити Америци шта је прихватљива борба против тероризма, посебно ако она даје резултате. Истакао је да не би волео да муслиман постане шеф Беле куће, као и да су бирачи Барака Обаме слични симпатизерима нациста. Да би стекао још који политички поен, поново је банализовао трагичне догађаје из историје оценивши да не би дошло до холокауста да су Јевреји били наоружани. Тривијално је приказао систематско истребљење Јевреја да би објаснио Американцима зашто треба да и даље слободно купују и носе пушке и пиштоље. Иако је у Америци од почетка године забележено скоро 300 масовних убистава, Карсон поручује да проблем изазван либералном продајом оружја треба решити са – још више оружја!

Шта ли би писало у извештају Европске комисије о демократији, медијима, поштовању људских и мањинских права и родне равноправности у Србији да се Трамп бори за Немањину или Обилићев венац уместо за авенију Пенсилванију? Избацио је новинара са конференције за медије и казао му да умукне. Илегалне мигранте из Мексика назвао је криминалцима, а оне из Сирије – припадницима Исламске државе који би у САД извели војни пуч само кад их он пре тога не би све вратио одакле су дошли. За водитељку која му је постављала незгодна питања устврдио је да јој је „крв липтала са свих страна”, те да је због нервозе изазване месечним циклусом била непријатна према њему. Питате се докле ће стићи Трамп и Карсон са оваквим ставовима. Ено их на челу листе најпопуларнијих кандидата Републиканске странке за председника САД. Трамп је на првом, Карсон на другом месту.

ОН ЈЕ ТИРАНИН, АЛИ ЈЕ НАШ ТИРАНИН: Верујемо да смо цивилизовани људи 21. века, али погледајмо геополитичке сплетке на Блиском истоку и постаће нам јасно да је наш свет понекад и даље налик на средњовековну фантазију ХБО-а у којој се води немилосрдна борба за власт. „Када играш игру престола, или побеђујеш или умиреш”, каже један лик у „Игри престола”. Асад се грчевито држи власти јер зна да би пад значио смрт за њега и прогон и убиства за чланове његове породице. Диктатори који су имали америчку подршку попут иранског шаха Резе Пахлавија спасавани су „златним падобраном”, али Асад би завршио као Муамер Гадафи, линчован на улици и са двојицом убијених синова и трећим осуђеним на смрт, или као Садам Хусеин, са омчом око врата. Превратници који су склањали Гадафија и Садама читали су Макијавелија или су инстинктивно знали оно о чему је он писао: нови владар мора да „угаси лозу старог владаоца” и уклони све незадовољнике односно да „спроводи насиље тако да се не мора бојати освете”. Америка је подржала свргавања у Либији и Ираку говорећи да су њихови лидери били тирани, мада је подржавала неке од најгорих режима на планети попут Пиночеовог у Чилеу и Батистиног на Куби, познате по бруталном кршењу свих људских и грађанских права. Али то су били „њени” тирани. Као што је „њена” и кућа Сауда. Све док Ријад ради за америчке интересе неважно је што двор не трпи ни најмање противљење својој власти, жене држи у потпуној потчињености мушкарцима, погубљује јеретике и критичаре, шиба прељубнике и женске возаче и усмрћује 30 цивила бомбардујући сватове у Јемену.

Гадафи и Садам нису имали помоћ Ирана и Кремља који Асаду дају вештачко дисање. Подржавају га јер желе да задрже утицај у Сирији, као што је Америка годинама подржавала Хоснија Мубарака ради задржавања утицаја у Египту. Када смо код Мубарака, рекао би неко да није било већег америчког пријатеља од њега, а опет је завршио у кавезу.

Америчко савезништво је неопходно, али се мора остати савезник до краја. Вероломства се не опраштају. И Милошевић је у једном тренутку хваљен као фактор мира и стабилности на Балкану па је због недовољне посвећености пријатељству испраћен на авион за Холандију.