Нема нових услова за Србију

У поглављу 35 не постоји ништа што се већ не налази у досадашњим споразумима између Београда и Приштине. То поглавље само преузима елементе из бриселских споразума и мислим да би била добра вест да се оно сада отвори јер доказује да је у дијалогу било резултата и да Србија напредује у преговорима о придруживању, каже Кристин Моро, амбасадорка Француске у Србији.

Разговор с њом водимо у тренутку када Београд тврди да му се из Брисела испоручују нови услови о Косову које треба да испуни на путу придруживања ЕУ. Због тога одмах питамо амбасадорку да ли је то тачно и шта се сада тражи од Србије.

– Тражимо да Београд и Приштина нормализују односе, да се договоре о конкретним стварима, о економској и културној размени, о животу Срба на Косову – одговара она.

Да ли можемо да више не мистификујемо? Да ли се тражи признање Косова?

Тражи се нормализација односа.

Косово иде и ка учлањењу у Унеско. Какав је став Француске?

Француска је признала Косово и зато се не противи уласку Косова у Унеско. Ако могу да предвидим ваше следеће питање, да, упозната сам са свим примедбама српске владе о заштити српске културне баштине на Косову. Ми посвећујемо велику пажњу том питању.

И, како ће чланство Косова у Унеску учинити да Приштина почне да брине о српској баштини?

Уласком у Унеско, Приштина би преузела веће обавезе, али и добила више средстава која би јој омогућила заштиту културних споменика.

Србија се, такође, бори и с другом кризом јер је транзитна земља за многе мигранте. Да ли је у реду изјава из Европске комисије да Брисел може да у Србију врати све људе којима је одбијен азил без обзира на њихово порекло?

Не знам за такву изјаву или закључак Европске комисије. До сада није било таквог случаја.

Није ни могло да буде јер њихови захтеви за азил тек треба да буду обрађени.

Немам коментар. Али, могу да похвалим Србију која месецима улаже напоре да мигранте третира на хуман и достојанствен начин, што није лако с обзиром на њихов број и на време које се погоршава. Ми подржавамо Србију и управо смо уручили једну донацију како би се ојачали капацитети прихватног центра у Шиду.

Како објашњавате слабо интересовање избеглица и миграната за Француску јер они углавном желе у Немачку, а многи који су у Калеу упорно хоће да пређу у Британију?

Људи су били охрабрени оним што је говорила немачка канцеларка, док међу онима који су у Калеу има доста миграната који желе да раде у Британији, они, дакле, нису избеглице. Ипак, Француска је 2014. године имала 62.000 захтева за азил и одобрила је 18.000 захтева. У склопу договора ЕУ о квотама, примићемо још 24.000 избеглица. Када је реч о прихвату избеглица, потребан нам је рационални приступ.

А шта је рационалан приступ када Ангела Меркел прво позове све Сиријце да дођу у Немачку а онда почне да затвара границе?

Све европске земље имају обавезу да примају тражиоце азила. То је наша обавеза на основу међународних конвенција и у складу је с нашим вредностима. Рационално је разликовати избеглице од оних који то нису. Француски став је јасан: они који немају право на азил треба да се врате одакле су дошли. Осим тога, морамо да помогнемо сиријским суседима да боље прихвате људе који су се нашли на њиховој територији. Зато је Европа упутила додатну помоћ Либану, Турској и Јордану. Коначно, трећи елемент приступа је решење проблема на његовом извору, у самом Сирији.

Како?

Треба се борити против Исламске државе (ИД) у свим земљама у којима се налази јер она спроводи терор свугде, укључујући Француску. И треба што пре да буде формирана нова сиријска влада.

Ко може да чини ту нову владу?

Башар ел Асад сигурно не може. Не можемо од цивилног становништва тражити да прихвати свог џелата. Грађани су били жртве његовог режима и он не може бити део политичког решења.

Ко може? Која је то политичка снага? Чини се да се у Сирији налази много наоружаних побуњеничких група док су грађани побегли.

То су нарочито они које препознајемо и признајемо као умерене опозиционе снаге.

Сиријску владу треба да формирају они за које ЕУ каже да су умерена опозиција?

Да.

Како избећи Асада када су Руси ушли у рат управо да би њега ојачали?

Треба да разговарамо с Русијом, али нећемо због тога мењати наш став о томе какво је решење у Сирији неопходно.

ЕУ позива Русију да престане да бомбардује у Сирији. Зашто би то урадила Русија када то ради ЕУ, конкретно – Француска?

Француска је пре неколико недеља почела да бомбардује кампове за обуку ИД у Сирији. Дакле, ми бомбардујемо ИД, а руска војна офанзива је окренута против умерене опозиције и цивилног становништва. Русија је добродошла да се придружи коалицији против ИД.

И у америчким ударима су страдали цивили, зашто нисте САД позвали да зауставе нападе? Ви гађате оне за које ви тврдите да су терористи, да ли је онда у реду да и Руси гађају оне које сматрају терористима.

Не желим то да коментаришем.

Премијер Француске Мануел Валс каже да ваша земља гађа исламисте у Сирији јер они припремају нападе у Француској. Да ли је то превентивни рат?

Не бих употребила тај израз. Француска је у рату против тероризма. Када бомбардујемо ИД, једним каменом погађамо три мете: слабимо ИД, боримо се против тероризма који спроводи над локалним становништвом и на нашој територији и доприносимо смањењу конфликта у Сирији.

Сматра се да су француски удари у Сирији последица терористичких напада на „Шарли ебдо”. Које је још последице претрпело француско друштво после тога?

Схватили смо да смо у рату против тероризма што захтева велику будност и мобилизацију снага реда. И знамо да нам је потребна јача кохезија друштва.

Када поједине источноевропске земље одбијају да приме муслиманске мигранте истичу управо примере напада у Француској које су организовали и спровели људи рођени и одрасли у Француској. Шта то говори о интеграцији?

Тачно је да у нашим предграђима имамо проблем с друштвеном интеграцијом, посебно младих. Али, била би грешка да овај проблем везујемо за религију. Огроман број муслимана прихвата вредности наше републике. Мета индоктринације ИД нису само муслимани. Када некога преведу код себе, нису га превели у ислам, већ у тероризам.

У децембру ће се у Паризу одржати Конференција УН о климатским променама за коју је председник САД Барак Обама казао да је последња прилика за спас планете. Да ли је ситуација, заиста, толико драматична?

Обама је у праву а и наш председник Франсоа Оланд је нешто слично поручио када је у говору пред Генералном скупштином УН казао: „У Паризу треба да себи поставимо само једно питање: да ли је човечанство у стању да донесе одлуку да очува живот на планети?” Људи умиру од глади због суша и губе домове у поплавама. Не заборавите да постоје и климатске избеглице и њихов број ће постојати све већи. У Паризу треба да закључимо споразум који обавезује све земље да смање емисију гасова са ефектом стаклене баште. Тешко је, али чинимо све да се постигне споразум. Непријатељ број један је песимизам. Не треба да говоримо да је већ касно или да је прелазак на зелену енергију скуп. Циљ нам је да се договоримо да одвојимо сто милијарди долара годишње за еколошку и енергетску транзицију земаља које то саме не могу да финансирају. Важно је да сви схватимо да нас се то тиче. Сваки, и најмањи напор је  добродошао. Уосталом, прелазак на чистије технологије ствара нове економске прилике.

Зар песимизму не доприноси и афера с „Фолксвагеном”, компанијом из ЕУ која је најнапреднија у заштити околине?

Афера је откривена и мере ће бити предузете. И даље се треба борити против песимизма.