Никшићке игре без граница

Никшић – У Црној Гори, еколошкој држави, све je више загађивача а све мање новца за заштиту животне средине. Продате су фабрике, локалне власти припремају еколошке пројекте и траже међународне кредите а за проблеме због загађења од којих неки трају и дуже од две деценије никако да се нађе решење.

У граду под Требјесом фекалије се са подручја целог града слободно изливају у месту Студенца, три километра од центра Никшића. Више од 13 милиона кубика отпадних вода стигне током године на подручје Студенаца, али и у корита река Зете, Мркошнице, Бистрице и Грађанице. Дуже од двадесет година у Никшићу не ради систем за пречишћавање отпадних вода. У више наврата црногорска влада је обећавала да ће помоћи граду да реши овај проблем. Међутим, новца за реализацију већ припремљеног пројекта за градњу новог колектора нема. Одустајање пиваре „Требјеса” да га изгради заједно са општином донело је грдне проблеме никшићкој власти. Пивара сама гради свој пречишћавач, док локална власт мора да ради на новој студији изводљивости. Нови пројекат, нови тендер и – више новца за градњу колектора која се одлаже из године у годину. По свој прилици, ни ове године неће почети реализација овог важног пројекта вредног око 15 милиона евра.

Нико у Општини и Републици, бар за сада, не може да обавеже одговорне у Жељезари да уграде филтере и отпрашиваче прашине. То што су еколошки инспектори доносили привремена решења и затварали Челичану на одређено време, дан или два, затим, оно што пише у копопродајном уговору – да власник Жељезаре мора да реши еколошке проблеме, па ни тужбе грађана, нажалост, још нису довољни разлози који би натерали пословодство да заштити животну средину.

Локална власт у граду, како је изјавио потпредседник СО Никшић Момчило Мићуновић, до сада није издвајала новац по основу еколошког загађења општине. Такође, ни фабрике и фирме нису на рачун општине уплаћивале средства за ту намену већ на рачун надлежног министарства. По његовим речима, из општинске касе ће у овој години за пројекте заштите животне средине бити издвојено 30.000 евра, а донет је и локални еколошки акциони план чија ће примена допринети бржем решавању ових проблема.

Чињеница да се још пре неколико година ово подручје нашло у извештају Уједињених нација као једна од црних еколошких тачака у региону, нажалост, није била довољан разлог да надлежни на прави начин изађу на крај са вишегодишњим проблемима. Време ће показати да ли ће боље ефекте дати нова владина уредба о наплати еколошке таксе на моторна возила како туристима тако и власницима аутомобила у Црној Гори.