Обележен Дан ослобођања Београда

БЕОГРАД – Председник Србије Томислав Николић положио је данас венац на Споменик ослободиоцима Београда поводом 71. годишњице ослобођења главног града у Другом светском рату.

Председник је минутом ћутања одао пошту страдалим војницима, а затим положио венац код споменика Црвеноармејцу, где је сахрањено 1.400 српских и 818 руских војника.

Као и претходне године, Николић се уписао у спомен-књигу.

Београдска операција трајала је од 21. септембра до 22. октобра 1944. године, али се као дан када је Београд коначно ослобођен рачуна 20. октобар.

Фото Танјуг

У току борби за ослобођење Београда погинуло је око 3.000 припадника Народно-ослободилачке војске Југославије и око 1.000 припадника Црвене армије.

Београд је био под немачком окупацијом 1.287 дана.

---------------------------

Вулин: „Не можемо да будемо и антифашистички победници и они који рехабилитују оног који је у борби против фашизма био поражен"

БЕОГРАД – Полагањем венаца на спомен облежја и одавањем почасти ослободиоцима данас је обележена 71. годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату.

Дан ослобођања српске престонице облежен је уз државне и војне почасти а државну церемонију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, који је нагласио допринос српског народа у борби против фашизма.

„Ми смо народ велике и славне антифашистичке прошлости, а многи већи народи него што је српски не могу да се похвале таквим доприносом у борби за ослобађање човечанства”, рекао је Вулин.

Фото Танјуг

Он је нагласио и да је „управо зато на нама да не будемо мањи од својих предака”, истакавши да је на нама „да памтимо њихова достигнућа и њихову победу”.

На нама је и „ да наставим да живимо за оно што јесте антифашизам”, рекао је Вулин који је претходно положио венце на Споменик ослободиоцима Београда и Споменик црвеноармејцу.

Према његовим речима, управо зато, „као што не може исти венац и почаст да се да и јасеновачким жртвама и јасеновачким анђелима и блајбуршким кољачима, тако не може да се слави и дан када је Београд ослобођен и онај од кога је Београд ослобођен”.

Вулин се, у том контексту оштро успротивио захтевима за рехабилитације Милана Недића истакавши да „не могу Коча Поповић и Милан Недић да буду у истом уџбенику”.

„Не можемо да будемо и народ који слави антифашистичку традицију и који рехабилитује ратног нацистичког колабрационистичког премијера”, рекао је Вулин.

Фото Танјуг

Он је нагласио и да „не може Србија своју антифашистичку прошлост да прода и да је замени за нешто што би неко волео да је било или како мисли да је било”.

„Не можемо славити сећања на бањичке логораше и храбрити се успоменом на командата бањичког логора, не може Србија да буде једина земља која је рехабилитовала окупационог премијера”, рекао је Вулин.

Према његовим речима, то нису урадили ни Норвежани са Квислингом, Словачи, Французи... са својим сарадницима окупатора „па неће урадити ни Србија са Недићем”.

„Не можемо да будемо и антифашистички победници и они који рехабилитују оног који је у борби против фашизма био поражен... не можемо данас славити дан слободе и оног од кога је Београд ослобођен”, рекао је Вулин.

Почаст ослободиоцима одао је и председник градске скупштине Никола Никодијевић истакавши да је Дан ослобођања у Другом светском рату био један од најзначајнијих дана у историји града Београда.

Никодијевић је у изјави новинарима изразио и задовљство што држава опет обележава овај значајан датум - Дан ослобођења српске престонице у Другом светском рату.

„Нажалост, у једном тренутку смо некако стидљиво окретали главу од наше антифашистичке борбе и нисмо хтели да признамо да смо били једна од страна победница... и то је било врло ружно и надам да се то време неће никада поновити”, рекао је он.

Према његовим речима, слобода је нешто најважније и нема цену и „ми данас славимо слободу коју су нам оставилиу наши преци”.

Никодијевић је истакао и да „оно зашто су они дали своје животе јесу идеали модерне Европе на којима почива и данас модеран свет и модерна Европа”.

Венце су положити и представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, СУБНОР-а Србије, као и представници амбасада Руске Федерације, Украјине, Белорусије и Азербејџана.

Након вишедневних крвавих и тешких борби, припадници Народноослободилачке војске Југославије уз помоћ совјетских савезника ослободили су престоницу 20. октобра 1944. године.

Тиме је окончана окупација Београда током које је страдао велики број грађана, док је сам град претрпео разарање изузетно великог обима.