Мање плате и у агенцијама

Запослени у разним државним агенцијама биће највише погођени уколико влада усвоји, а посланици изгласају, Закон о систему плата у јавном сектору. Јер, увођењем јединствене основице зараде за многе, који су ухлебљење нашли у овим институцијама, плате ће бити смањене. Управо су запослени у овим институцијама у прошлости налазили начин да, упркос законским ограничењима, себи повећају плате.

Тако је, на пример, Закон о платама државних службеника и намештеника прописивао да максимални коефицијент може да буде девет, а основица за обрачун 19.000 динара. По том закону плата у државној служби није мога да буде већа од 171.307 динара. Међутим, У Агенцији за осигурање депозита, на пример, плате су повећавали тако што су повећавали коефицијенте. Како је показало једно раније истраживање „Политике” шеф одељења у овој институцији 2013. године, на пример, имао је коефицијент 9,42, па је 2014. године он повећан на 10,40. У Агенцији су тада објашњавали да за њих не важи Закон о платама државних службеника и намештеника, већ општи прописи о раду.

Према речима Милене Лазаревић из Центра за европску политику највећи проблем са спровођењем ове реформе биће да се одоли свим могућим притисцима.

– Кад се оваква реформа спроводи, са свих страна долазе захтеви за изузетке и свако мисли да је посебан. Нико не жели да се упоређује са неким другим. Сигурно ће бити и губитника и добитника у тој реформи. И ту долазимо до крајњег проблема на који може да наиђе нови закон. Лако је мењати систем плата кад плате свима иду нагоре, али када морате да останете укупно у истим оквирима, и кад то значи да ће некоме плата ићи надоле, онда долази до великих отпора из система и постаје много теже спровести реформу. Зато је кључно питање како ће министарство, а и влада шире гледано, објаснити ову реформу јавности. Порука мора да буде да се овде ради о стварању правичнијег и транспарентнијег система, да порески обвезници знају колико је ко плаћен у институцијама које финансирају. На тај начин они који се опиру реформи губе аргументе – каже Лазаревићева.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, сматра да би притисци могли да дођу и из безбедносног сектора. Јер, Нацртом закона о систему плата у јавном сектору предвиђено је да се војска изузме из примене овог прописа. Међутим, то не важи за полицију.

– Сама чињеница да је војска изузета, за представнике полиције могла би да буде повод да и они траже да буду изузетак. У безбедносном сектору ради чак 80.000 људи и они имају велики уцењивачки капацитет и политички утицај – каже Арсић и додаје да би применом овог закона можда и полицајцима плате могле да се смање и да би они тиме били погођени, јер су боље плаћени него остали у државној управи.

О томе је и пре неколико дана говорио премијер Александар Вучић гостујући у емисији „Тешка реч” на Пинку. Он је тада истакао како ММФ сматра да су војска и полиција добро плаћени, али да он то не мисли.

Арсић сматра да ће се можда, када је о полицији реч, наћи неки компромис. Односно, да им се Законом о систему плата зараде неће смањивати. Али да се, уколико ММФ пристане на повећање зарада у наступајућим преговорима, на полицију оно неће односити.

Милена Лазаревић сматра да је кључ за добру примену овог закона да буде што мање изузетака.

– С једне стране, да би цео тај покушај успео неопходно је да се та поређења између сектора направе на правичан начин, тако да се заиста упореде они који су упоредиви, а са друге стране да се обезбеди што шири опсег примене закона. Надлежно министарство је добро кренуло, јер процес води отворено и о каталозима радних места се већ дискутује и сви могу да се нађу на њиховом сајту, додуше, за сада без икаквих финансијских одредница, што је за министарство тренутно олакшавајућа околност јер воде расправу без оптерећења финансијским питањима коме ће бити колика плата, али је онима на које ће се закон примењивати то сигурно проблем јер свако жели да зна како ће се његова плата променити увођењем новог система – закључује Лазаревићева.