Асад пробио обруч посетом Путину

Донедавно у обручу непријатељских група које су надирале с три стране, сатеран на једва петину територије којом је некад апсолутно господарио, у енклаву која је све више личила на клопку уместо на уточиште, сиријски председник Башар ел Асад је након руске војне интервенције, отпочете пре нешто више од три недеље, одахнуо довољно да се запути у своју прву међународну посету откако је рат у Сирији букнуо марта 2011. године. Одредиште није био његов најтешњи савезник током претходне четири и по године, Техеран, него управо Москва, где га је примио председник Владимир Путин, заједно с руским министрима спољних послова и одбране.

Према делимичном транскрипту њиховог разговора, који је Кремљ објавио на свом сајту, Путин је похвалио сиријски народ за то што се, како је рекао, неколико година готово сам борио против међународног тероризма и оценио да ће последњи војни успеси створити основу за дугорочно политичко решење кризе. Том политичком процесу, рекао је Путин, Русија ће бити спремна да допринесе као што то чини и војним акцијама против терориста.

Тим речима и позивом за ову посету – која је од медија држана у тајности све док није окончана а сиријски председник вероватно већ опет био у Дамаску, захваљујући, преноси Ројтерс, руском авиону, каквим је и стигао у Москву – Путин је ставио до знања да Асад за њега нипошто није отписан. Пре почетка руске војне акције, чак су и неке изјаве из Кремља остављале места за претпоставке да Руси не сматрају Асада лично неопходним у будућем политичком животу Сирије, колико би волели да задржи неке делове његовог режима који би наставили да им гарантују утицај на прилике у тој земљи, јединој на Блиском истоку где је Русија задржала политичко упориште, па и поморску базу на Средоземљу. И Путин је једном, одговарајући на оптужбе да је Асад диктатор који је покренуо рат и скривио више страдања цивила него Исламска држава (ИД) и остали исламисти, признао да његов штићеник „није идеалан”, али да представља легалну и легитимну власт, каква се не сме рушити на улици или оружаним превратима – чему се Кремљ, свакако и из бриге за сопствену позицију, упорно противи, свеједно да ли је реч о „арапском пролећу” или „обојеним револуцијама”.

Кремљ је одбио да коментарише да ли је на састанку у Москви било речи о Асадовој политичкој будућности. Али, да се Асад више не може заобићи у политичким преговорима, сада је мишљење и најжешћих непријатеља сиријског режима на Западу, па и неких у региону. Нешто пре него што је Асад сео да разговара с Путином, стигла је вест да је чак и Турска, као једна од досад најнепопустљивијих у томе, спремна да прихвати останак сиријског председника на власти током првих шест месеци разговора о будућности Сирије. То не мења ни заједљива опаска турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, након што га је Путин обавестио о сусрету са сиријским председником, да би Асаду било боље да је остао у Москви. И пре руског уласка у сиријски рат, суочене са пламсањем хуманитарне кризе и претњом да исламисти освоје ту земљу, став да Асад може остати на власти током прелазног периода заузеле су и Америка, Велика Британија, Немачка и још неколико европских држава, супротно њиховим дотадашњим порукама.

Колико је Асадов положај ојачан показује и промена у начину на који Русија образлаже своју интервенцију.

Испрва је она названа превентивним ратом како би се спречила непосредно предстојећа опасност од продора џихадиста и у Русију, док је руска црква акцију описала као свети рат – био је то несрећан ехо идентичне реторике Џорџа Буша млађег када је 2003. године објавио инвазију на Ирак, која је умногоме и довела до рађања ИД. Недавно је и Путин казао да је циљ руских војних операција да стабилизују сиријску власт и створе услове за политички компромис, за шта га је Запад од почетка оптуживао, тврдећи да Русија нема намеру да порази ИД већ само да учврсти свог штићеника Асада. Али, сада ни Запад нема избора сем да пристане на дијалог с председником Сирије.

Истина, Путин није престао да говори о томе да је ИД претња и по његову домовину. На састанку с Асадом је поновио да се за „калифат” бори најмање 4.000 особа из Русије и бивших совјетских република.

„Не можемо им дозволити да се, једном када тамо стекну борбено искуство и идеолошку обуку, опет појаве у Русији”, казао је Путин.

Асад је, пак, оценио да је руско укључивање у конфликт спречило тероризам да се не прошири и постане још штетнији. „Тероризам је права препрека политичком решењу”, додао је председник Сирије, вероватно имајући на уму то како га Запад оптужује да је – свирепим гушењем „арапског пролећа” у својој земљи, убијањем цивила и избегавањем сукоба с ИД, како би помогао његово снажење и добио „страшило” у односу на које може рећи да је и њега боље подржати – највише допринео радикализацији становништва и да се оно неће умирити све док му не буде видело леђа.

Због пропагандног рата који воде Москва и Вашингтон, немогуће је рећи колико су и Русија и Америка својим ваздушним нападима нашкодили терористима из ИД. Руси тврде да су за три недеље свог авионског бомбардовања – под чијим окриљем су напредовале копнене снаге Асада, савезничке шиитске милиције Хезболах из Либана и, према непотврђеним гласинама, можда и ирански војници – постигли више него Американци за претходну годину дана своје ваздушне акције против ИД. То би, међутим, могло бити хвалисање, као што се испоставило да су далеко од истине и извештаји Пентагона према којима се „калифат” повлачи, док је заправо, уз повремене губитке и добитке, распрострањен мање-више колико је и био пре првог од 7.000 напада које су досад у Сирији и Ираку извели бомбардери Америке и њених савезника. Бела кућа сада тврди, узвраћајући на наводе Кремља, да су Руси најмање тукли ИД, да су гађали и неисламистичку опозицију у Сирији и да су тиме посредно помогли ширење џихадистичке војне под вођством „калифа” Абуа Бакра ел Багдадија. Запад приписује Русима и цивилне жртве, а Уједињене нације су објавиле да је због Асадове офанзиве уз помоћ Москве још око 35.000 људи напустило своје домове, поврх оних 11 милиона, половине становништва Сирије, који су већ морали да побегну због рата, у којем је погинуло више од 250.000 особа.

Сиријски народ, не само његово вођство, требало би да учествује у одлучивању о судбини своје земље, рекао је Асад на састанку с Путином. Али народ се за то најмање пита, с делимичним изузетком оних који су се придружили некој од побуњеничких група с непрегледног списка актера сиријског рата. И пре него што су преко њихове земље моћ почели да одмеравају Америка и Русија, у Сирији су такозвани рат преко посредника већ водиле регионалне силе. Уз Асада је Иран, док су с друге линије фронта, у складу са старим ривалитетом, у првом реду Турска, Саудијска Арабија, Катар и Јордан. Саудијци и Турци, уз незаобилазне Русе и Американце, отвориће сутра у Бечу преговоре о Сирији.