Београд добија Музеј рокенрола

„Рокенрол музеј у Београду” назив је изложбе која ће вечерас у Центру за равнотежу покренути причу о отварању једне овакве институције у којој би равноправно било заступљено стваралаштво уметника из целе Србије. На идеју је дошла мала група ентузијаста – Мирослав Цветковић Цвеле из групе Бајагиних „Инструктора”, правник Срђан Стојановић, Јован Јовановић, помоћник градског секретара за културу, Горан Лончар и Бане Локнер, рок критичар.

За почетак, основали су Институт за савремену музику и покренули иницијативу за оснивање музеја.

– Водила су нас у томе два мотива. Први је то што је историја домаће музике дoвољно богата и не заостаје ни за јeдном светском метрополом, било у квантитету било у квалитету, док је други произашао из потребе да се сачува и одржи сећање на вредности те музике и културе, што је у данашњем тренутку апсолутно неопходно – каже Мирослав Цветковић Цвеле, који наглашава да је изложба заправо промоција те идеје, па ће стога на њој бити приказано све што ће будући музеј да садржи.

– Биће вечерас и старих инструмената, и носача звука, фотографије и текстови из штампаних медија о људима који су започели историју домаћег рокенрола, и то равноправно заступљени из целе Србије. Наравно, и књига које су за тему имале рокенрол, апарата на којима смо слушали ову музику, старих грамофона, телевизора... Намеравамо да сачувамо те вредности јер ми нисмо ништа мање вредни када је реч о рокенролу него било која друга метропола. Желели бисмо да добијемо једну зграду у Београду и да у њој буде центар окупљања за све поклонике рокенрола, да то буде место на којем ћемо стварати нове вредности. Центар би требало да има образовну функцију, музичку школу, малу салу за кућу славних у којој би и млади, нови талентовани уметници могли да се представе – открива Цветковић.

Петорица ентузијаста за сада су добили подршку градског Секретаријата за културу и Министарства за културу.

– Ово је огроман посао и зато нам је потребна подршка свих који деле наш став. Немамо права да рок културу препустимо забораву, због себе, а посебно због оних који долазе – напомиње Цвеле.

Да је музеј рокенрола потребан не само Београду већ и сваком озбиљном велеграду на свету, сматра и рок критичар и публициста Александар Жикић.

– Од средине 20. века до данас није постојала култура која у истој мери поништава границе и афирмише глобализам у најплеменитијем виду. Довољно времена је прошло да ствари у вези са рокенролом постану део историје, али је још више остало за даље напредовање, гранање и усавршавање – каже Жикић.

Петар Јањатовић, не без разлога, подсећа да је у Београду стање са музејима већ одавно врло забрињавајуће. Најзначајнији од њих су, каже београдски рок критичар, затворени, што свакако не би требало да буде оправдање да се не размишља о отварању нових.

Гитара Пола Сајмона у Музеју рокенролу у Кливленду у САД (Фото Бета / АП / Музеј рокенрола)

– Како је Београд последњих година постао занимљив младима из целог света, чини се да је стара идеја о отварању рок музеја поново више него актуелна. Наравно, уз туристичку атрактивност овај музеј би, пре свега, имао значај као центар за стручно представљање једног од најбитнијих сегмената домаће масовне културе – каже Јањатовић.

Према његовом мишљењу, у Србији од касних педесетих година, када су се стидљиво појавиле прве реакције на нови амерички звук, па до данашњих дана, рокенрол је постао један од најзначајнијих облика креативног изражавања младих генерација:

– И током тих 55 година у Србији је створена богата, разноврсна и утицајна сцена. Темељи су одавно ископани, зидови шарено обојени, а собе пуне музике. Време је да на прави начин та сцена добије и кров.

Изложба, уз концерте, на турнеји по Србији

Изложба, коју ће од вечерас од 18 сати у Улици Коче Поповића 9 моћи да посете сви поштоваоци домаћег рокенрола, кренуће и на малу турнеју по Србији. Као и током београдске изложбе која ће, како то већ уз рокенрол иде, приредити и концерт са групама „Омега” из Зрењанина и „Тилтом” из српске престонице, као и Владом Џетом, тако ће и током свог путовања Зајечарцима, Лесковчанима или Нишлијама, на пример, приређивати и концерте уз све оно што чини рокенрол журку.