Село модерно, а празно

Бресник код Краљева – Подно планине Чемерно, а само преко брда од манастира Студенице, налази се омање село Бресник. Насеље је планинско, у неколико заселака куће су смештене на падинама које окружује густа шума. Предео је „прошаран” ливадама, на којима трава расте до појаса, пашњаци су пространи а воде има „да се извор појави где год се петом стане”. Неколико потока и поточића уливају се у три реке: Колањску, Дубочицу и Дрсницу.

Од Ибарске магистрале, горе узбрдо, до села, има седам километара и до тамо воде два пута, прокопана напоредо, али се тим друмовима минулих деценија, више одлазило него у село долазило... Тако је од око 500 становника, слово спало на једва педесетак душа. У основној школи нема ниједног ђака, свадбе није било годинама, одавно се није чуо дечији плач... Стање је, заправо, слично као и у многим оваквим селима у Србији.

Шта је у Бреснику, ипак, другачије да завређује новинарску пажњу? Село је, у краљевачкој општини, а и шире – сигурно најмодерније планинско насеље. Мештани који су овде остали, на томе и те како могу захвалити Радојици Вукосављевићу, председнику месне заједнице. Он је, са неколико сарадника, „умео” минулих година са општинском влашћу, путарима, стручњацима за телефонију…

– Најпре смо – објашњава нам Вукосављевић за „Политику” – пре седам година убедили Милоша Нешовића да, као тадашњи директор „Телекома”, подржи акцију увођења телефона. Кад је на то пристао, без много „зборовања” и приче, покренули смо оно мало остарелих мештана и сложно кренули у акцију. За три месеца, ископано је 30 километара рова и уведено је 46 телефонских бројева. Село је оживело. Важно је и што су међусобно могли да разговарају без превеликог напора и предугог пешачења до, ипак, удаљених комшија.

Само две године касније, према речима Вукосављевића, и нова власт је имала разумевање за нови захтев. Тражио је Дицко, како га у селу зову, да општина финансира асфалтирање пута.

– Најпре су рекли има мало људи али је, ипак, сада већ почивши демократа Миле Корићанац, тадашњи начелник Рашког округа, уз добру вољу Милана Андријашевића, руководиоца предузећа за путеве, пристао. И, опет уз бројне наднице сложних сељана, скоро четири километра сеоског пута је асфалтирано, такође за рекордно време од два-три месеца.

Пре две године, власт се променила. Вукосављевић се, поново, међу првима појавио код председника општине Милоша Бабића. Ни он није могао да га одбије. Пристао је да се, из буџета, финансира још три километра пута! Тако је сада педесетак домаћинстава у Бреснику, са светом повезано дигиталном телефонском везом, а до самог центра села води асфалтни пут.

– У Бресник се сада може и у салонским ципелама... Ама, и у папучама, нема блата – рече нам, укратко, мештанин Станислав Милићевић, уз напомену да је овде пример „толеранције и јединства не само мештана, јер су позитиван траг оставиле три власти: социјалисти, ДОС и Веља са својима”.

Сада је на реду повратак, односно досељавање.

– То и чекамо, јер свега има, само људи нема – рече за наш лист мештанин Живан Јовановић, који је у бресничком засеоку Летнице остао сам, међу десетак празних кућа.

Дознајемо да су, у међувремену, људи „са стране” изградили два рибњака, долазе асфалтом, распитују се за пашњаке или плацеве за викендице, или да подижу фарме. Ипак, још нема значајнијег оживљавања Бресника. „Биће, још се није прочуло”, уверен је Вукосављевић.