Српске страже према албанским селима

Јариње, Брњак – На целој територији северног Косова Срби се организују како би спречили успостављање институција самопроглашене албанске државе на овом подручју.

Српске страже су у ноћи између суботе и недеље постављене на ободима села која се граниче са албанским, због сумњи да припадници НАТО-а и полиције Уједињених нација неће успети да им спасу животе у случају да албански екстремисти поново крену на њих.

Срби су се самоорганизовали у селу Зупче код Зубиног Потока, које се граничи са чисто албанским селом Чабра, где је пре четири године утапање тројице албанских дечака искоришћено као иницијална каписла за погром који је уследио. Ноћу су „на положајима” све мушке главе на целој територији општине Зубин Поток, а приправни су и Срби у звечанској, општини Лепосавић и на територији северне Митровице.

Новина је да је Унмик полиција услишила молбе Срба из Зубиног Потока, па је између села Зупче и Кошутова, куда води најкраћи пут од Митровице до Зубиног Потока, а којим Срби од рата не пролазе, јуче поставила контролни пункт. Тако сада ту деоницу контролишу међународни полицајци и Срби у редовима Косовске полицијске службе.

Српски полицајци КПС-а, са севера, од дана једностраног проглашења независности јужне српске покрајине одбијају наређења из команде у Приштини и ставили су се на располагање српској локалној самоуправи.

Знајући да Албанци не могу да прихвате чињеницу да ће остати без овог дела покрајине, самоорганизовали су се и Срби у лепосавићкој општини. Даноноћно су у приправности сељани који до јуче нису ни помишљали да ће ноћи проводити на стражи под ведрим небом. У Ибарској Слатини, која се граничи са албанским селом Церањска Река, а које се наслања на витални магистрални путни правац Рашка – Косовска Митровица, на ногама је и младо и старо.

Како житељима ове општине прети директна опасност и из правца Подујева, које је на 12. километру од борчанске регије, будне су и очи житеља у селима Борчане, Руцманце и Брзанце, где је појачано и присуство Кфора.

Како су на домашају Албанаца из села Кошутово, где је својевремено био полигон за обуку терориста из редова АНА, и Срби из Каменице су на сталном „дежурству”. Оно што посебно брине овдашње људе је чињеница да на надвожњаку у селу Лозиште код Бањске нема распоређених војника међународних снага, иако је већ три пута дизан у ваздух. Пре пет година овај надвожњак, преко кога пролази воз који је једина железничка веза Космета и уже Србије, терористи су минирали са чак сто килограма експлозива.

Поред напетости која влада међу Србима на северу, јучерашњи дан не указује да би ишта могло да поремети њихову свакодневицу, мада се овде ситуација мења из часа у час. Петог дана пошто су Срби поболи тробојке на административним линијама у Јарињу и Брњаку, ситуација на овим прелазима се нормализовала. Како су се новинари „Политике” лично уверили, на овим пунктовима јуче су, иначе слабу фреквенцију возила, контролисали специјалци Унмик полиције, војници Кфора и српски полицајци у униформама КПС-а. На пункту Јариње виђено је и неколико америчких маринаца из контингента Кфора. Ригорозне контроле војника постављене су на неких педесетак метара од самих пунктова, на којима се још налазе згаришта монтажних објеката Унмик полиције, КПС-а и донедавно радника приштинске царине. Као што је већ и виђено приликом недавних акција Срба на пунктовима Јариње и Брњак, хеликоптери Кфора у случају инцидената по потреби пребацују и америчке припаднике НАТО трупа, али и војнике из других сектора стационираних у базама на територији целог Космета.

На деоници пута од неких педесетак километара од Јариња до Косовске Митровице, као и саобраћајници скоро исте раздаљине од Митровице до прелаза Брњак, јуче су на сваких десетак километара били распоређени оклопни транспортери Кфора с војницима из Грчке, Данске и Француске, од којих је већина отпоздрављала путницима с подигнута три прста!

На северу покрајине распоређено је око 3.000 војника Кфора, који су под француском командом, а део њих налази се у јединој НАТО бази на овом простору, „Нотинг Хил”, која је на само километар и по од центра Лепосавића.

----------------------------------------------

Настављени протести у Митровици

Не слажући се са самопрокламованом независношћу Космета, студенти Приштинског универзитета поново су одржали протестни скуп на Тргу браћа Милић надомак главног ибарског моста, у северном делу Косовске Митровице. Студенти су поручили да је „ово начин да искажу неслагање и непристајање на албанску квазидржаву”, и наставиће са протестима сваког дана, симболично у 12.44. После протеста одржан је рок-концерт, а академци десет факултета су истакли да ће се и музиком борити против независности.

Поново су се јуче ујутру пред Окружним судом Унмика у северном делу Митровице окупили и радници правосуђа српске националности, са захтевом да буду враћени на радна места с којих су истерани августа 1999. године. Двориште суда, на чијој је капији истакнута српска застава, обезбеђивали су војници Кфора и припадници КПС-а из редова Срба.

Иначе, радници правосуђа албанске националности на посао у северну Митровицу не долазе већ пети дан заредом. Подсетимо, Срби запослени у правосудним органима у Лепосавићу и Зубином Потоку враћени су на посао и под ингеренцијом су српског министарства правосуђа.

У Косовској Митровици појачане су безбедносне мере, како на самом главном мосту на Ибру, тако и у деловима града где се процењује да би могло да дође до инцидената.

Биљана Радомировић

Марко Албуновић

---------------------------------------------------

Ивановић: Поново о подели покрајине

Косовска Митровица – Лидер Српске листе за Косово и Метохију Оливер Ивановић рекао је јуче да су Срби који живе јужно од Ибра „веома забринути дешавањима на северу Косова, која виде као оживљавање старе идеје о подели Косова, овога пута као српску иницијативу”.

Ивановић напомиње да су Срби ван севера Косова „свесни да у целој тој причи они лако могу постати жртва новог етничког чишћења”. Сматра да поверење у међународну заједницу, као једини фактор који Србе може заштитити, није довољно јер се они боје сценарија сличног оном од 17. марта 2004. године.

Према његовим речима, „ако и не буде тога, постоји велика исцрпљеност становништва, после девет година сталне неизвесности за голи живот”. Ако страх Срба порасте, то може узроковати њихов одлазак. „ Ако се Срби покрену с Косова, биће изузетно тешко вратити их”, оценио је Ивановић и објаснио да је „судбина Срба који живе јужно од Ибра сасвим другачија”.

Ивановић додаје да Срби на северу Косова немају потребу за присуством Унмика и Кфора, док људи у централном делу, у Косовском поморављу и Метохији, имају потребу за физичком заштитом. На све то значајно утиче политичка клима, а она је на северу али и у Србији, према речима Ивановића, апсолутно негативна и противи се било каквој комуникацији с међународном мисијом и мисијом Еулекс.

„А мисија ЕУ долази, хтели ми то или не, и једино у сарадњи с њима Срби ван севера Косова могу имати колико-толико нормалнији живот”, сматра Ивановић и предвиђа да ће, „ако се не догоди неки велики инцидент на северу Косова, у наредних неколико дана ситуација почети да се смирује”.

Фонет