Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Највише пацијената са проблемом коже лица

Највише пацијената са проблемом коже лица
Пацијенти задовољни лечењем (Фото З. Анастасијевић)

Ординације лекара Градског завода за кожне и венеричне болести свакога дана су препуне пацијената који долазе по помоћ због разних промена на кожи, појаве чудних младежа или савета због полно преносивих болести. Годишње кроз четири службе ове установе прође између 500.000 и 600.000 људи, a за прегледе нису потребни упути лекара домова здравља.

Чим се сазна да неки доктор има добре резултате у лечењу одмах се испред његове ординације сјати армија људи жељна медицинског савета. Тако је било и јуче испред ординације доц. др Филипа Шера, дерматовенеролога у Заводу, који дневно прегледа око 50 пацијената. Каже да му није тешко да за сваког пацијента „скроји” рецепт по мери, јер прати савремене трендове у овој области.

– Грађани долазе због проблема са кожом лица, пигментних промена, проблема са младежима, а честа је и полна проблематика. Неки желе само да се посаветују о томе колико смеју да се сунчају, или шта треба да користе. Рецепте осмишљавамо заједно са стручњацима Апотека „Београд”, који имају све састојке као сличне институције у Лондону – каже др Шер.

Професор др Александар Адамовић, директор ове куће, са поносом истиче да је 2008. година веома значајна за Завод, који ће ускоро обележити седам деценија постојања установе и 80 година постојања градске дерматовенерологије.

– Планирамо да отворимо центар за естетску медицину, први такве врсте у Србији, а у току је и формирање кабинета за дерматоскопију. Тренутно траје преуређење објекта, а када оно буде завршено лекари ће моћи да раде у одличним условима – објашњава др Адамовић.

У центру за естетску медицину неће моћи да се обављају хируршке процедуре, али ће Београђанке моћи да рачунају на дерматолошке хемијске пилинге лица, ензимске третмане, програме решавања црвенила лица и старења коже. Биће отворена и дерматолошка лабораторија, значајна за утврђивање шта је којој кожи потребно.

– Када се обаве третмани, лабораторијске анализе ће показати да ли се виде позитивни резултати. Будући да је реч о ванстандардним услугама, ове врсте услуга ће се плаћати, а цене ће бити прилагођене платежној моћи пацијенткиња – наглашава наш саговорник.

Завод је пре неколико година, уз подршку градског Секретаријата за здравство, сачинио пилот-пројекат „Превенција малигних обољења коже”, са намером да њихови стручњаци обуче лекаре домова здравља и друге здравствене раднике на који начинмогу да препознају одређене промене на кожи и младеже који могу бити малигни, а које је потребно дермоскопски прегледати.

– У протекле две године имали смо чак 7.200 прегледа ове врсте. Препознатљиви смо и по кућним посетама наших лекара који одлазе у домове људи непокретних, али је за ову услугу стручњака потребан упут лекара опште праксе. Наше екипе обилазе школе и вртиће по позиву запослених у тим установама, уколико, рецимо, примете да су деца вашљива – додао је др Адамовић.

Због полних обољења, попут сифилиса или гонореје, сада мање Београђана тражи помоћ лекара ове куће, али је зато забележено повећање броја оних којима је потребна терапија због кламидије, полних брадавица и других неспецифичних полних обољења. Већ неколико година постоји Саветовалиште за такозване не-хив венеричне болести у којем млади људи могу да сазнају како се које обољење преноси, шта се како лечи, коме могу да се обрате.

---------------------------------------------------------

Прва амбуланта на Каленић пијаци

Прва амбуланта за кожне и венеричне болести отворена је 15. септембра 1928. године у општинској згради на Каленић пијаци, а збрињавала је годишње око 6.000 пацијената.

После неколико пресељења, амбуланта је дефинитивно смештена у садашњу зграду у Улици Џорџа Вашингтонапод називом Градска поликлиника за кожне и венеричне болести. Подаци указују да је 1940. године дозидан још један спрат ове куће где је смештена служба за физикалну терапију.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.