Борба за власт се никада не завршава

Јако је инспиративно истраживати Јонесковог „Макбета”, посебно јер је у питању комедија. Мало је све саркастично са Јонескове стране: та вечна борба за влашћу, константна убијања у борби за превлашћу, промена мишљења, ставова. Уопште, све оно што осликава вечиту причу из политике и власти. И то да никада нисмо задовољни – каже глумица Тамара Драгичевић најављујући своју нову позоришну представу „Макбет”, по делу Ежена Јонеска, у матичном Атељеу 212, у режији Анђелке Николић. Ово је уједно прво представљање „Макбета” пред београдском публиком. Аутор сценографије је Ивана Ловре, костимограф је Борис Чакширан, а музику компонује Атила Антан. Премијера је 8. новембра на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212.

Актуелност Јонесковог „Макбета” инспирисаног познатом Шекспировом трагедијом, премијерно изведеног 1972. године у Паризу,лежи у огољености воље за моћи. Мењају се савезници, брачни и други партнери, сваки дил је могућ, на снази је општа трансвестија.

Тамара Драгичевић у Јонесковом „Макбету” тумачи пратиљу Леди Данкан, а играју и Аница Добра, Бранимир Брстина, Владислав Михаиловић, Дејан Дедић, Драгана Ђукић, Душан Мурић, Иван Михаиловић, Стефан Радоњић и Урош Јаковљевић.

– Јонескови ликови су мало померени јер је у питању комедија. Није једноставно направити историјску причу која треба да исприча све задате теме, а да буде комедија. Не претерати у томе, али и не удаљити се од основне идеје – каже Тамара Драгичевић. Глумица објашњава ко је њена нова јунакиња са којом ће се представити публици:

– Тумачим пратиљу Леди Данкан коју игра Аница Добра, једну од  двеју особа које су мозак операције и све што се дешава креће од њих две. У Јонесковој верзији и Леди Макбет и она су биле вештице, жене које су главне за све сплетке и злодела. У питању је интересантан, негативан лик. Још увек истражујем своју јунакињу. Није ми лако, посебно што имам пуно појављивања, али из другог плана. Тачније – присуства на сцени без текста као неми посматрач, а то је увек деликатно јер морате наћи решење: да не будем вишак на сцени, а да опет будем у функцији целе приче, да буде занимљиво.

Млада глумица Тамара Драгичевић пажњу позоришне, филмске и телевизијске публике скренула је како улогама у представама „Добри ујкица”, „Славна Флоренс”,  тако и у филмовима и серијама „Монтевидео, Бог те видео!”,  „Мирис кише на Балкану”, „Војна академија”, „На путу за Монтевидео”. Била је и учесница ријалитија „Твоје лице звучи познато” и победница прве епизоде. Дипломирала је глуму на Факултету драмских уметности у Београду 2011. године, у класи професора Драгана Петровића Пелета у којој су били и Милош Биковић, Нина Јанковић, Јелисавета Орашанин, Иван Михаиловић, Миодраг Радоњић, Стојан Ђорђевић и други.  У међувремену потписала је уговор о ангажману са Атељеом 212, што је у овом временима велики помак, али и сигурност за сваког младог глумца.

– Предност је имати своју кућу, базу одакле све креће. Леп је осећај да ти је то друга кућа која ти даје извесну сигурност. Посебно  што сам од најранијег детињства везана за Атеље 212 у који сам долазила да гледам представе – каже наша саговорница уз напомену да би јако волела да уради неку драмску улогу. Не мора, каже, то да буде чак ни Шекспир или Чехов. Може, наглашава, да буде и савремени комад, само да је тежа драмска улога јер сваком глумцу су посебна провокација различите жанровске роле.