Вучић код Путина у четвртак

Премијер Александар Вучић састаће се прекосутра са руским председником Владимиром Путином. Иако је, уочи посете председника Владе Србије Москви Александар Чепурин, амбасадор Русије у Београду, рекао да нема званичне најаве Вучићевог састанка с Путином – јер се „састанци на таквом нивоу најављују свега дан или два унапред” – „Политици” је јуче из Вучићевог кабинета потврђено да је разговор заказан за четвртак.

Према ранијој Чепуриновој најави, Русија жели да односе две земље подигне на виши ниво, што укључује напредак у економској сарадњи и наставак подршке Србији у Унеску.

Рекавши да ће посета трајати три дана и да се догађа веома ретко да такве посете трају толико дуго, као и да без озбиљних разлога не би дошло до тако велике посете (у српској делегацији је девет министара и око стотину привредника, па су неки то описали као „десант” на Москву), Чепурин је нагласио да руска страна има „велика очекивања од ове посете”.

С друге стране, премијер Србије је пре два дана изјавио и да ће бити потписани многи споразуми и решене многе недоумице. „Ми смо захвални Русији на подршци у Савету безбедности УН, у Унеску и свим међународним организацијама, где су нам помагали да одбранимо и сачувамо наш интегритет и нашу државну целовитост”, рекао је том приликом Вучић.

Приликом прошлогодишње посете Москви, у јулу, премијер је посебно нагласио да Србија жели да постане део ЕУ, али да не жели да нарушава односе са Русијом.

Који су реални домети ове посете?

Аналитичари сматрају да се Србија нада даљој подршци Русије у вези са чланством Косова и Метохије у међународним организацијама, али и повећању економске сарадње. Русија би да Србија настави са својом досадашњом избалансираном политиком „и ЕУ и Русија”.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић оцењује да то нису велики захтеви.

„Они од нас не траже да се ми окренемо леђа Западу и они то никада нису тражили од нас, за разлику од Запада”, наглашава Анђелковић.

Он мисли да ће посета са протоколарног становишта проћи изванредно, јер ће Вучић бити примљен на начин на који се ретко примају премијери неке државе. „Примиће га Путин као да је председник републике, а не само премијер”, истиче наш саговорник, у уверењу да ће посета одлично проћи и да је то је за Србију битно.

„Таква посета, на такав начин димензионирана, нама диже међународни престиж. За нас је, рецимо, био велики успех и што је Вучића примио потпредседник САД Џозеф Бајден. Сада премијера Србије прима председник једне суперсиле, Русије”, истиче он и подсећа да Србија од Русије добија огромну политичку подршку пре свега у одбрани Косова и Метохије, Републике Српске и важно је да се та подршка настави.

И Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, наглашава да је за Србију је од круцијалног значаја питање вета Русије у УН. Подсетивши да је то поменуо и руски амбасадор пред одлазак Вучића у Русију, као и спремност Русије да лобира у вези са чланством Косова у Унеску, она указује да снага руског гласа у Унеску није једнака оном гласу у УН.

Да ли би, међутим, руски вето у УН био доведен у питање, ако би, Србија пристала на европске захтеве и увела санкције Русији?

Јуче је за Б 92 британски амбасадор Денис Киф поновио да се од Београда очекује да своју спољну политику усклади са ЕУ.

„Знамо да Србија има посебне везе са Русијом, али и да је на путу приступања ЕУ, а то значи да треба да усклади спољну политику са ЕУ. О томе још разговарамо”, рекао је Киф.

Анђелковић сматра да би, ако би Србија увела санкције Русији, то било као да је сама себи увела санкције.

„Она би тиме себи нанела велику економску штету и гурнула би од себе кључног партнера у заштити виталних српских националних интереса. Власт која би то урадила учинила би акт велеиздаје и извршила удар на српске националне интересе”, сматра он и додаје да је уверен да се то сигурно неће десити за време садашње политичке гарнитуре.

Александра Јоксимовић истиче да се не зна колико ће трајати процес интеграције Србије и колико ће трајати санкције Русији, тако да о томе може само да се спекулише.

„Русија је одавно изјавила да је принципијелно на становишту да Косово не треба да уђе у УН и да неће ставити вето само у случају да се Србија сагласи са чланством Косова у тој организацији”, наглашава она.

Директор Центра за регионализам Александар Попов нема дилему да ће се у једном тренутку појавити и тај захтев ЕУ, али је, како каже, питање када ће Србија морати да усклади своју спољну политику са политиком ЕУ. За сада је за Брисел у првом плану решавање питања Косова, али се, каже он, неће ни то одлагати унедоглед.

Централна тема разговора Путина и Вучића биће и привредна и економска сарадња, од енергетике до индустрије и пољопривреде. Влада Србије је, према нашим незваничним сазнањима, заинтересована да руске енергетске компаније купе „Петрохемију” и „Азотару”, али и да се повећа квота за извоз „Фијата” на руско тржиште.

Укупан обим робне размене између Србије и Русије у 2014. години је достигао око 2,5 милијарде евра. У првих седам месеци ове године, и поред актуелних светских дешавања која су негативно утицала на међународне трговинске односе, робна размена између две земље је већ око 1,3 милијарде евра, а састанци у Москви намењени су између осталог и тражењу путева да се повећа трговина између две земље.

„Имајући у виду да Србија није увела санкције Русији, необично важно би било и да у области економије дође до одговарајућих резултата, до значајнијег повећања извоза у Русију”,  мисли Јоксимовић, тврдећи да то досад није био случај.