Mедицинске сестре школујемо за извоз

На Медицинском факултету у Београду овог октобра школовање је отпочела друга генерација будућих дипломираних медицинских сестара. Уписано је 17 полазница. За разлику од лекара, којима до дипломе треба најмање шест година, њихово студирање траје четири. Постоји још једна битна разлика: основне академске студије сестринства не могу се похађати на буџету, већ једино о свом трошку. Годишње школарина кошта 120.000 динара.

– Прошле године смо уписали 22 студента, а услов за упис на другу годину испунио је 21 студент и веома смо задовољни тим резултатом – каже за „Политику” проф. др Дејана Вуковић, руководилац наставе основних академских студија сестринства на Медицинском факултету. Како истиче, жеља катедре је да од наредне године имају и део буџетских студената, али о томе за сада није постигнут споразум са Министарством просвете.

У последњих десетак година наше медицинске сестре у великом броју одлазе из Србије и са средњом медицинском школом лако проналазе посао у европским земљама, пре свега Немачкој, Шведској и Норвешкој.Ипак, то су ангажмани у мањим болницама, домовима за старе и рехабилитационим центрима. Да би добиле посао у врхунским клиникама на Западу нужно им је одговарајуће образовање које се тражи по стандардима у ЕУ.

С друге стране, у нашем здравственом систему у систематизацији не постоји радно место предвиђено за медицинску сестру са дипломом медицинског факултета. Др Вуковић истиче како се нада да ће, у сарадњи са Министарством здравља, у Правилницима бити прецизирано на којим позицијама је потребно да ради баш дипломирана медицинска сестра. Наравно, док се то не догоди, оне ће моћи да раде на свим местима предвиђеним за медицинску сестру која је завршила средњу и вишу медицинску школу.

Покретање студијског програма за дипломиране медицинске сестре, пре стварања законских претпоставки за њихово укључење у здравствени систем, изгледа као школовање „кадрова за извоз”. Др Дејана Вуковић се не слаже са таквим закључком.

– За овакав студијски програм одлучили смо се на основу препорука за медицинске сестре и бабице за земље које се придружују Европској унији. Оне студирају по програму који је усаглашен са стандардима ЕУ, али је прилагођен нашем систему здравствене заштите и потребама – објашњава др Вуковић.

Према њеним речима, основна идеја овог додатног, академског образовања била је да се оснажи сестринска струка у Србији, јер је у нашој земљи мали број медицинских сестара са завршеном високом медицинском школом, а камоли са факултетом.

Шта ће то знати и умети будућа дипломирана медицинска сестра у поређењу са колегиницом која је завршила високу струковну медицинску школу?

–У садашњим високим школама образовање је оријентисано на струку и стицање практичних вештина. Будућа дипломирана медицинска сестра ће такође савладати све што је везано за струку и праксу, али ће у току студија да се бави и истраживачким радом и унапређењем образовања сестринства. Очекујемо да ће оне једног дана, после мастер или докторских студија, као академски образоване сестре, бити предавачи у медицинским школама. Сада то раде или лекари или сестре са дугогодишњим искуством, које су завршиледефектолошки или факултет организационих наука – каже др Вуковић.

Проф. др Анђелка Лазаревић, директорка Високе здравствене школе струковних студија у Београду, позитивно оцењује оснивање сестринских студија, које ће, како каже, дати образованији кадар потребан нашем здравству. И без тога, очигледно је да постојеће средње и високе школе за медицинске сестре у Србији школују квалитетан кадар, с обзиром на лакоћу са којом се запошљавају у болницама у Европи, али и у земљама Саудијске Арабије или раније Ирака и Либије.

– Наше сестре свуда у Европи и са садашњим дипломама проналазе посао, али оне не могу да стигну до радних места која су намењена само сестрама са академским студијама, било на руководећим позицијама или у настави – каже др Лазаревић и прецизира да само из школе којом руководи, практично из школских клупа, у иностранство сваке године одлази око 50 сестара.

-------------------------------------------------------------------------------

Са средњом школом 90 посто медицинских сестара

Србију чека и реформа средњих школа медицинке струке, најављује проф. др Анђелка Лазаревић, директорка Високе здравствене школе струковних студија у Београду:

– Медицинске сестре са образовањем добијеним у средњим школама носе највећи део посла у здравству Србије, али од њих 80.000 средњу школу је завршило око 90 одсто. Када постанемо чланица ЕУ од нас ће се очекивати да, мимо лекара, имамо 20 одсто факултетски образованог медицинског кадра – истиче др Лазаревић.