Хиљаде лекара још није обезбедило лиценцу

На сајту Лекарске коморе Србије (ЛКС) од 1. јануара 2016. биће објављена листа лиценцираних лекара, свих који раде у државним или приватним здравственим установама. Попис ће садржати име и презиме лекара, број лиценце, научно-наставно звање, специјалност, датум издавања и период важења лиценце.

Ову новину на конференцији за новинаре јуче је најавила Наташа Чорбић, директорка невладине организације „Србија у покрету”, која је покренула ову иницијативу.

Рок да лекари комори поднесу доказе да су током претходних седам година прикупили 24 бода годишње за обнављање лиценци истиче 1. новембра. Између пет и 10 одсто лекара, по речима директорке ЛКС Весне Јовановић, није испунило овај услов и они ће морати да полажу испит пред комисијом.

– Међу њима је значајан број пензионисаних лекара и уважених професора медицинског факултета, који неспорно имају стручно знање, али се нису трудили да сакупе потребан број бодова, који се добијају учешћем на стручним скуповима – објаснила је др Јовановић. У Београду, око хиљаду лекара још није доставило потребне доказе да испуњавају услов да обнове радну дозволу, у градовима у Србији тај број је нешто мањи.

На сајту Лекарске коморе, међутим, бар за сада неће моћи да се прочитају подаци да ли је неки лекар осуђен за неко кривично дело или му је изречена дисциплинска мера. Још се разматра да ли ће на сајту бити објављене пресуде судова части ЛКС. Комора може да изрекне јавну опомену, новчану казну или одузимање лекарске дозволе за рад у трајању од шест месеци до пет година.

Родољуб Шабић објаснио је да постоји изричита и јасна законска препрека у Закону о заштити података о личности којом се не могу објављивати подаци о особама која су кривично осуђена, без њихове сагласности. Како је објаснио, иако се њему оваква одредба не допада – закон не може да се крши, али су дати предлози да се ова одредба ипак у будућности промени.

– Никада, наравно, нећемо објављивати све пресуде јер за пацијенте и транспарентно поступање у здравству ирелевантно је да ли је лекар осуђен због саобраћајног удеса или зато што је потписао меницу без покрића. И те како је међутим, важно да ли је неки лекар лечио пацијента под утицајем алкохола или је примао мито – објаснио је Шабић.

------------------------------------------------------------------

Не примам мито, радим за плату

Током протеклих шест година рада, организација „Србија у покрету” водила је и кампању којој су предлагали лекарима да на реверу белог мантила носе беџ на којем пише „Не примам мито, радим за плату”. Наташа Чорбић тврди да је то прихватило више од 80 одсто оних са којима су разговарали. Након тога су покренули кампању за подршку сајту „Какав је доктор”, који је трајао свега десетак дана. Акција је прекинута после „побуне” лекара који су сматрали да такво оцењивање није меродавно. За тих десетак дана кампање лекаре је оценило више од 13.000 грађана, а просечна оцена била је 4,06. „Србија у покрету” водила је и кампању „Болнице без корупције” у пет болница у пет градова, као и акцију са младим новинарима „Гласам за здравство”.