Милијарду кубика за две грејне сезоне

Проширењем капацитета подземног складишта гаса Банатски Двор са садашњих 450 на милијарду кубика гаса и изградњом још једног резервоара у Итебеју, Србија би била гигант у складиштењу гаса и никада не би имала проблем с тим да ли гас може да дође до наше земље или не, изјавио је пре два дана у Москви, премијер Србије Александар Вучић.

Тиме је још једном подсетио на важност овог посла који ће „Србијагас” радити са „Гаспромом”, за који је Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, рекао да влада неће морати да даје додатне гаранције и новац, већ ће се посао реализовати кроз пројектно финансирање.

С обзиром на то да је пропао пројекат „Јужни ток”, који су Руси хтели да граде преко Србије, а да наша земља за сада није виђена ни у једном од алтернативиних токова, проширење складишта је у овом часу једини спас за Србију.

У другу фазу модернизације складишта Банатски Двор требало би да се инвестира 65 милиона евра без изградње пратећих гасовода. Капацитет складишта би после проширења износио милијарду кубика, производња до 10 милиона кубика дневно, а утискивање гаса седам милиона кубика.

Упитан за који период би Србија била мирна с утиснутих милијарду кубика гаса, Бајтовић из Москве за „Политику” каже, да све зависи од тога колико гаса будемо трошили.

– У актуелним условима то је пола годишњег увоза гаса. Ако узмемо у обзир само потрошњу становништва и топлана те количине су довољне за две грејне сезоне. А ако би радила и индустрија ми бисмо и са домаћом производњом гаса покрили бар шест зимских месеци. Која год да је математика у питању, све оне повећавају стабилност снабдевања и конкурентност приликом набавке гаса, што је врло важна ставка, објаснио је јуче Бајатовић.

Истовремено се озбиљно размишља и о изградњи новог подземног складишта у Итебеју о чему ће се разговарати идуће године. Инвестицијом од 150 до 170 милиона евра, Србија би имала капацитете за складиштење две милијарде кубних метара гаса, што у потпуности покрива, годишњу потрошњу, каже Бајатовић. Србија је још 2009. године била у завршној фази преговора с једном словачком компанијом о изградњи овог подземног складишта гаса.

Иако Бајатовић јуче није хтео то да коментарише, у добро обавештеним пословним круговима, сазнаје се да се у Москви договарао и заједнички наступ „Гаспрома” и „Србијагаса” на тржиштима земаља бивше Југославије и то у области течног и компримованог природног гаса.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас, каже да за сада постоје две локације на којима би резервоари могли да се изграде – Острово и Итебеј. С тим што би Острово које се налази јужно од Саве и Дунава, односно код Костолца, било махом за домаће потребе, будући да је реч о складишту мањег капацитета – око 160 милиона кубика гаса.

Изградњом Итебеја покриле би се не само домаће потребе, већ би се гас продавао и онима којима би у том тренутку недостајао.

Испитивања су показала да је реч о локалитету који располаже капацитетима за експлоатацију у наредних дванаест година. На истом месту откривене су и резерве нафте парафинског порекла.

На територији Војводине постоји још испражњених лежишта – у Житишту (капацитета 400 милиона кубика), као и поља „Бегејци” један, два и три (капацитета од 180 до 350 милиона кубних метара).

У близини Банатског Двора су и лежишта „Тилва”, „Међа три” и „Мокрин”. Капацитет потенцијалног система подземног складишта у Војводини процењује се на 2,5 до три милијарде кубних метара гаса.