Кандински, Родченко, Кљун у Београду

„Неуоквирена икона мога времена” оригинални је назив легендарне слике Казимира Маљевича, познате у историји уметности под именом „Црни квадрат на белој подлози”. Дело је настало 1913, први пут је изложено 1915. у Санкт Петербургу и тада је смело означило крај ликовних конвенција и настанак особеног модернистичког језика. О расположењу у којем је створено Маљевич је једном приликом рекао: „Омамљујућа потреба удаљавања од објективности довела ме је у ’пустињу’ у којој ништа није стварно сем осећања. И, тако, осећања су постала суштина мог живота.” Ова слика, која је препозната као симбол руске авангарде и чији је аутор био један од водећих њених стваралаца, од тада изазива неподељену пажњу. Поводом обележавања стогодишњице њеног настанка, наш главни град ће од 19. новембра ове године па до 7. фебруара 2016. бити домаћин изложбе која носи назив „Руска авангарда у Београду”.

У старом Музеју историје Југославије, у којем постоје сви неопходни услови за један овакав подухват, пред публиком ће се наћи укупно 117 дела уметника који обухватају скоро све правце покрета: конструктивизам, супрематизам, футуризам и функционализам. Биће ту великани као што су Василиј Кандински, Александар Родченко, Иван Кљун, Александар Архипенко, Александар Веснин и Љубов Попова – и то први пут у нашој земљи. Дела по избору две кустоскиње из Русије, Ане Пакхомове и Фаине Балакховскаје, у Србију ће доћи из пет установа: Руског државног архива књижевности и уметности, Државног Ростовско-Јарославско архитектонско-уметничког музеја, Ивановског обласног уметничког музеја, Јарославског уметничког музеја и Државног историјско-архитектонско, уметничко и пејзажног музеја „Царицино”. Маљевичеве чувене слике, нажалост, неће бити.

– Постоје три оригинала тог дела: један се налази у Њујорку, други у Москви, а трећи у Санкт Петербургу. Међутим, ниједан од њих никада не напушта музеј у којем се чува већ путују само репродукције. У овом тренутку цена осигурања за репродукцију била је превисока за наше могућности – објашњава Неда Кнежевић, директорка Музеја историје Југославије.

Овај радикални уметнички покрет ширих размера, који је у једном тренутку слављен, у другом потпуно оспорен и забрањен, а данас поново прихваћен, представља и широки оквир за уметничке, литерарне и позоришне експерименте током прве трећине 20. века. Будући да је реч о покрету који је подстакао револуцију и нове видове интерпретације у уметности и о добу које је било више него плодоносно, на изложби ће поред слика бити и цртежи, графике, илустрације за књиге, скице костима за позориште и филм, порцелан са пропагандним порукама и идејни нацрти архитектонских здања.

Поставка ће бити употпуњена и са 11 дела из колекције Народног музеја Београда. Дела која ће та кућа позајмити за ову изложбу део су уметничке оставштине Љубомира Мицића, која се код њих чува. Реч је о радовима Архипенка, Кандинског, Лисицког и Козинцове – Еренбург.

– Дела су била саставни део прве Зенитове међународне изложбе нове уметности коју је оснивач часописа и овог особеног авангардног покрета Љубомир Мицић организовао 1924. године у Београду. Укључивање радова руских уметника из Народног музеја, представника авангардних покрета, у актуелну изложбу Руска авангарда у Београду, биће подсећање на историјске тренутке када су се у Београду одвијали догађаји значајни за европску историју авангарде. Поред поменуте изложбе из 1924, управо захваљујући Зениту и двоброју часописа из 1922, познатом и као Руска свеска, а који су уредили управо Иља Еренбург и Ел Лисицки, први пут су на овим просторима представљени актери и идеје руске авангарде – кажу у Народном музеју.