Хоће ли Руси пресећи интернет

Пен­та­гон твр­ди да су ру­ске под­мор­ни­це и шпи­јун­ски бро­до­ви све ак­тив­ни­ји у бли­зи­ни под­вод­них оп­тич­ких ка­бло­ва кроз ко­је про­ла­зи ин­тер­нет сиг­нал, као и да би у „пе­ри­о­ду на­пе­то­сти и су­ко­ба” Мо­сква мо­гла да на­ре­ди на­пад на ка­на­ле ко­му­ни­ка­ци­је на свет­ској мре­жи.

Ин­фор­ма­ци­ја се за­вр­те­ла за­хва­љу­ју­ћи тек­сту у „Њу­јорк тај­мсу” са ци­та­ти­ма вој­них зва­нич­ни­ка ко­ји су упла­ше­ни да би Кремљ мо­гао да уда­ри на он­лајн са­о­бра­ћај­ни­це. Ши­ра јав­ност је по­че­ла да раз­ми­шља о про­вод­ни­ци­ма ис­под оке­а­на на­кон што је аме­рич­ки уз­бу­њи­вач Едвард Сно­у­ден обе­ло­да­нио да та­мо­шња На­ци­о­нал­на без­бед­но­сна аген­ци­ја (НСА) има оби­чај да се за­ка­чи на оп­тич­ке ка­бло­ве и „иси­са­ва” ин­фор­ма­ци­је о би­ло ко­ме на пла­не­ти. Це­ло­куп­на он­лајн ко­му­ни­ка­ци­ја, да­кле и она у Ру­си­ји, од­ви­ја се тим пу­те­ви­ма јер ка­бло­ви умре­жу­ју ра­чу­на­ре из свих де­ло­ва све­та. 

Њу­јор­шки днев­ник пи­ше да је при­су­ство ру­ских пло­ви­ла у бли­зи­ни под­вод­них са­о­бра­ћај­ни­ца у Се­вер­ном мо­ру, се­ве­ро­и­сточ­ној Ази­ји и у бли­зи­ни оба­ле САД „пред­мет из­у­зет­не па­жње” Пен­та­го­на.

„Сва­ког да­на бри­нем због оно­га што би Ру­си мо­гли да ура­де”, из­ја­вио је Фре­де­рик Ро­ег, ко­ман­дант под­мор­нич­ке фло­те САД у Ти­хом оке­а­ну.

Ње­го­ве ко­ле­ге на­во­де при­мер ру­ског шпи­јун­ског бро­да „Јан­тар” ко­ји се про­шлог ме­се­ца кре­тао од ис­точ­не оба­ле САД ка Ку­би, у бли­зи­ни ве­о­ма зна­чај­ног ка­бла тик уз аме­рич­ку вој­ну ба­зу Гван­та­на­мо. Са­те­ли­ти и ави­о­ни из ко­јих је сни­ман „Јан­тар”, за ко­ји Ру­си твр­де да слу­жи за на­уч­но ис­тра­жи­ва­ње оке­а­на, за­бе­ле­жи­ли су опре­му уз по­моћ ко­је је мо­гу­ће из­вр­ши­ти та­кву суб­вер­зи­ју. Ипак, Мајкл Се­крист, струч­њак за ова пи­та­ња са Хар­вар­да, об­ја­шња­ва да би „сва­ка зе­мља мо­гла да на­не­се ште­ту си­сте­му у пот­пу­ној тај­но­сти и да уоп­ште не­ма брод са по­треб­ном опре­мом у бли­зи­ни”. 

Ве­ћи­на ин­тер­нет­ских ком­па­ни­ја до­ла­зи из САД и ко­ри­сти оп­ште­по­зна­те ру­те до­ступ­не на јав­ним ма­па­ма. При­род­не не­сре­ће и си­дра мо­гу да у бли­зи­ни по­вр­ши­не во­де оште­те ове жи­ле ку­ца­ви­це ин­тер­не­та. Ако би не­ко на­мер­но пре­се­као мре­жу на ве­ћим ду­би­на­ма, он би знат­но оте­жао до­ла­зак до ин­фра­струк­ту­ре и по­прав­ку ште­те. 

Те­шко је за­ми­сли­ти ка­ко би свет функ­ци­о­ни­сао по­сле ха­ва­ри­је јер тим пу­те­ви­ма кру­же меј­ло­ви, тви­то­ви, по­слов­не, вој­не, ди­пло­мат­ске, без­бед­но­сне и при­ват­не ин­фор­ма­ци­је. Са­мо у то­ку јед­ног да­на омо­гу­ћа­ва­ју по­сло­ве вред­не де­сет би­ли­о­на (хи­ља­да ми­ли­јар­ди) до­ла­ра.

За­ни­ма­ње др­жа­ва за под­вод­не ка­бло­ве ни­је но­вост. Јед­на аме­рич­ка под­мор­ни­ца је још 1971. у Охот­ском мо­ру се­вер­но од Ја­па­на на­и­шла на со­вјет­ске те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­не ка­бло­ве. При­ка­чив­ши се, Ва­шинг­тон је при­слу­шки­вао ну­кле­ар­не тај­не хлад­но­ра­тов­ског ри­ва­ла. Про­грам је тра­јао до 1981. ка­да је аме­рич­ки оба­ве­шта­јац за 35.000 до­ла­ра про­дао КГБ-у ин­фор­ма­ци­је о про­јек­ту, због че­га је и да­нас у за­тво­ру. 

САД су пре де­сет го­ди­на оти­сну­ле под­мор­ни­цу „Џи­ми Кар­тер” за ко­ју оба­ве­штај­ни ана­ли­ти­ча­ри пи­шу да јој је циљ упра­во при­ве­зи­ва­ње на ка­бло­ве и пре­сре­та­ње ин­фор­ма­ци­ја. По­ред упа­да у сер­ве­ре ИТ ком­па­ни­ја, то је још је­дан би­тан из­вор по­да­та­ка о по­је­дин­ци­ма чи­је је ко­ри­шће­ње мак­си­мал­но уса­вр­ши­ла НСА. Нер­во­зу у Ва­шинг­то­ну ве­ро­ват­но иза­зи­ва убе­ђе­ње да би Ру­си мо­гли ра­ди­ти то исто, по­себ­но по­сле ве­сти да Кремљ убр­за­но оса­вре­ме­њу­је мор­на­ри­цу, ула­же 2,4 ми­ли­јар­де до­ла­ра у цр­но­мор­ску фло­ту и гра­ди под­мор­ске дро­но­ве ко­ји мо­гу да но­се ма­ње ну­кле­ар­но оруж­је. Не­и­ме­но­ва­ни европ­ски ди­пло­ма­та је ка­зао да је ни­во ру­ске ак­тив­но­сти „упо­ре­див са оним што смо ви­де­ли у хлад­ном ра­ту”, због че­га је Нор­ве­шка од са­ве­зни­ка тра­жи­ла по­моћ у пра­ће­њу ру­ских под­мор­ни­ца.

Ру­ски ме­ди­ји пре­но­се пи­са­ње „Њу­јорк тај­мса”, али та­мо­шњи зва­нич­ни­ци не  ко­мен­та­ри­шу ње­го­ве на­во­де.