Сезона лова на државе

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 23. фебруара – Резолуција Народне скупштине Републике Српске о непризнавању једнострано проглашене независности Косова и опредељењима Републике Српске, усвојена 21. фебруара, изазвала је у Босни и Херцеговини четвородневни рат саопштењима и изјавама. Прве су се огласиле најснажније бошњачке партије – Странка демократске акције и Странка за БиХ, затим амерички и британски амбасадори у Сарајеву, па високи представник међународне заједнице Мирослав Лајчак и амбасадори држава чланица Европске уније...

И када се учинило да се бура стишала, јуче су се саопштењима опет огласиле СДА и Странка за БиХ, која је Народну скупштину Републике Српске назвала „селективним поборником међународног права”, јер с једне стране не признаје једнострано проглашену независност Косова и Метохије, а с друге најављује референдум за одређење свог „државноправног статуса”. Осим тога, лидер Странке за БиХ и бошњачки члан Председништва БиХ Харис Силајџић је Републици Српској прилепио етикету „двоструког агента Србије”.

СДА је акт Народне скупштине оценила као „антиуставан и антидејтонски чин” и Србе позвала да се „окану приче о референдуму”. У саопштењу је замерено Мирославу Лајчаку што толерише такве изјаве и што, уместо да ради свој посао што ће рећи смењује, „наздравља по кафанама у друштву са секретаром такве политике Милорадом Додиком”.

Амбасадори чланица ЕУ навели су „да ентитети немају право на отцепљење”. Такође, подржали су став Мирослава Лајчака да је „БиХ међународно призната држава, чији су суверенитет и територијални интегритет гарантовани Дејтонским споразумом”. Истоветне ставове заступају амерички и британски амбасадори у Сарајеву, Чарлс Инглиш и Метју Рајкрофт, који је „екстремно забринут и разочаран” помињањем референдума.

Сви релевантни политички фактори у РС одбацили су примедбе на Резолуцију о непризнавању независности Косова и опредељењима РС. Јер, иако Устав БиХ не дозвољава референдум, он га и не забрањује, а осим тога његов састави део су и међународно правни акти који народима дају право на самоопредељење. Поновљен је став да Република Српске не тражи ништа више од тога да се у оквиру БиХ не нарушава позиција коју она има по Дејтонском споразуму. На саопштење Странке демократске акције реаговао је и Мирослав Лајчак. Он је сарајевском „Дневном авазу” рекао да СДА води „опасну политику по своју земљу” и нагласио „да не постоји ниједна странка која може одлучивати ко може а ко не може живети у овој земљи”.

„Тврдећи да Република Српска нема право на самоопредељење због тога што је БиХ суверена и међународно призната земља, а истовремено признајући самопроглашену „републику Косово”, међународни моћници поручују да Србија за њих није суверена и међународно призната, а тиме за њих и није држава”, прокоментарисао је за наш лист професор бањалучког Правног факултета и бивши председник РС Никола Поплашен, кога је у марту 1999. године сменио тадашњи високи представник Карлос Вестендорп.

Подсећајући да је Република Српска Крајина војно разорена, иако је њена територија била под заштитом Уједињених нација, затим одузимање дела дејтонских надлежности РС и отимање Косова и Метохије Србији, Поплашен је рекао: „Сви који се сада позивају на суверенитет БиХ превиђају једну ’ситницу’ – на референдум о њеној независности изашло је мање од две трећине бирача, иако је Уставом Републике БиХ било прописано да одлуке референдума не важе ако је одзив мањи од 66,6 одсто. То ће рећи да је независност БиХ призната на основу кршења њеног устава, као што сада западне силе признају независност Косова и Метохије иако тиме крше и међународно право и Устав Србије. Ирак и сличне примере у свету не вреди ни спомињати. Западне силе се, дакле, понашају као ловци који у сезони лова одлучују да ли ће неку дивљач, у овом случају државу, одстрелити или неће.”