Јединци више неће бити јединци

Кинески јединци, збогом. Стрпите се још девет месеци, можда ће стићи сестра или брат. Званични Пекинг минуле недеље је укинуо контроверзну „политику једног детета”. Свим брачним паровима је допуштено да имају двоје деце.

Циљ промене ове политике јесте да се исправи неравнотежа између мушкараца и жена и да се подмлади кинески просек становништва. Ова значајна одлука уследила је после почетка ублажавања контроле рађања пре две године када је Пекинг дозволио паровима – у којима је један од родитеља јединац – да имају двоје деце.

Драстична контрола рађања у Кини уведена је 1979. године како би се смањила стопа наталитета и успорио раст броја становника. Након 36 година строге примене, ова државна мера је, напокон, узроковала забринутост због све веће просечне старости кинеске популације.

Нова демографска политика у Кини, која породицама дозвољава да имају два детета, повећаће број новоређене деце за 2,5 милиона годишње, што ће утицати на пораст годишње потрошње за 75 милијарди јуана (11,8 милијарди долара), оцена је кинеских стручњака.

Критичари, пак, сматрају да је укидање политике „једна породица, једно дете” закаснило и да неће имати жељени ефекат, пошто се процењује да ће до половине овог века трећина Кинеза имати више од 60 година, док ће се драстично смањивати број радно способних становника.

Око 90 милиона породица могло би да се квалификује за нову политику двоје деце, што ће допринети порасту броја становника на око 1,45 милијарди до 2030. године, објавила је Национална комисија за планирање породице, пренео је Ројтерс.

Кина, као најмногољуднија земља, према званичним подацима, крајем прошле године имала је 1,37 милијарди становника.

Захваљујући томе што је прираштај становништва ускладила с материјалним могућностима земље, Кина је из сиромаштва извукла најмање 230 милиона људи. С друге стране, ригидни државни пропис, којима се ограничавало право на пород, представљао је и драконску казну милионима Кинеза који обожавају децу.

Деценијама је Кина строго спроводила политику једног детета, која је резултирала присилним побачајима и чедоморствима широм земље, али је протеклих година та политика ублажена, па је неким паровима било дозвољено да имају и друго дете, док је другима то било допуштано под условом да плате новчану казну за прекршај.

Висина казне за рађање другог детета углавном је зависила од строгости локалних власти и социјалног положаја прекршилаца. Казна за кршење углавном се сводила на десетоструку вредност просечног годишњег прихода једне породице.

Највећу глобу платио је култни филмски редитељ Џанг Јимоу (64) који из два брака има два сина и две ћерке. Славни аутор „Хероја”, „Куће летећих бодежа”, „Проклетства златног цвета”... и спектакуларних церемонија отварања и затварања Олимпијских игара у Пекингу 2008. – прoшле године платио је рекордну казну од 7,5 милиона јуана (1,2 милиона долара) за четврто дете.

Досад, додуше, није било званичног објашњења шта се догађало с „обичним смртницима” – брачним паровима који нису хтели или нису могли да плате глобу. Владина комисија за становништво и планирање породице открила је својевремено да се „политике једног детета” придржава заправо само 37 одсто брачних парова и да је у 19 (од 29) провинција сељацима било дозвољено и друго дете.

У најмногољуднијој земљи света данас има 20 милиона више дечака од девојчица. Како су мушка деца у Кини пожељнија као наследници породичног имена, често се дешавало да се кинески парови одлуче на абортус када сазнају да ће добити ћерку. Тако је кинеска политика рађања једног детета створила и генерацију „размажених царевића”, тј. саможивих јединаца којих данас има више од сто милиона.

Осим тога, Кина убрзано стари: до средине овог века имаће скоро пола милијарде људи старијих од 45 година. Кинеска влада рачуна, ипак, да је политика једног детета досад спречила најмање 400 милиона рађања – што је једнако укупном броју становника САД и Мексика – и тако допринела метеорском економском развоју.

На Земљи данас живи 7 милијарди људи, али ће до 2050. године бити најмање 9 милијарди. По оцени експерата Фонда УН за развој становништва, најнасељенија земља планете и даље је Кина – 1,37 милијарди становника. За њом следи Индија с милијарду и 280 милиона. Рачуна се да ће 2050. године у Кини живети 1,6 милијарди људи.

Од 1949. године, када је у Кини било пола милијарде људи, стопа рађања је претрпела низ оштрих скокова и падова, што је резултирало неадекватном старосном структуром. Демографски заокрет од многочланих породица, под строгим патријархом, у трочлане породице, окренуте само једном детету, имаће забрињавајући ефекат на кинеско друштво, слажу се стручњаци.

Негативна последица кинеског закона о планирању породице, сем изузетне диспропорције полова, биће и старење друштва што ће додатно оптеретити пензионе и здравствене фондове. Већ данас половина кинеских 60-годишњака живи сама, што је некада било незамисливо када су четири генерације живеле под једним кровом. Данас зато постоји такозвана обрнута пирамида, где једно дете има одговорност да се стара о двоје родитеља и четворо баба и деда. То је велика главобоља и за званични Пекинг, поготово што је незапосленост у порасту и што све више Кинеза хрли у градове у потрази за послом.

Ипак, кинески јединци, збогом.