Лепота премазана кречом у три слоја

Панчево – У здању саграђеном пре 177 година, под куполама некада Магистрата и Градске куће, после годину дана реконструкције отворена је Свечана сала панчевачког Народног музеја. Њена рељефно осликана таваница, позлаћени пиластри, мраморизовани зидови, пре пола века су одлуком неког политичког комесара премазани белим кречом, у три слоја. Деценијама се нагађало да испод белине сталне музејске поставке постоји и осликана декорација, а пре десетак година сумње су развејала сондажна снимања стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе.

Новембра прошле године, конзерваторско-рестаураторски радови открили су најпре таваницу. Изникла је сликана орнаментика – крилати коњи, анђели и нимфе и оживели цветови и венци, са висине су „прогледале” Фортуна и Атина и заблистали позлаћени и разлистали капители, пиластри, лунете, а кроз троструки кречни слој указало се и име Јулијуса Зајдла, сликара из Новог Сада.

Поход конзерватора и рестауратора на дебеле слојеве белине, али и на немар, незнање и заборав настављен је ове године, и након завршних радова указала се лепота сакривена деценијама из непознатих и данас несхватљивих разлога. Коначно, 115 квадрата дворане има нови, а стари лик, из времена настанка и по обичајима и укусу Хабзбуршке монархије, која је за пет година подигла импозантно и ауторитативно здање ондашњег Магистрата, које од 1838. године доминира централним тргом панчевачког парка. „Све што видите је онако како је било некада, пре више од век и по. Сала је персонификација благостања и војне моћи монархије. Све о њој и том времену сачувано је у документацији нашег и Магистрата Новог Сада, којом смо се и послужили да дођемо до аутентичне слике овог простора, али и оног времена. Добили смо, тако, јасну слику како је сала живела, чему је служила – било је балова и градских свечаности, а казивања о њима сачувана су до данас. Причала је и откривала се и она сама… детаљи, колорит, свуда где је то било могуће, рађен је ретуш или пак допуна. Ово је диван пример и како треба да се опходимо према заоставштини, јер музеј и јесте ту да чува нашу баштину – каже Вања Раденковић, пи-ар Народног музеја Панчево.

Овако опсежних, детаљних и осетљивих радова не би било да нису финансијски помогли Министарство културе Републике Србије и град Панчево са око 2,8 милиона и компанија НИС у оквиру пројекта „Заједници заједно” са 800.000 динара. Свечана сала добила је и свој документарни филм, који је забележио све фазе реконструкције аутора Владимира Кајловица.

Управо завршеним послом, Музеј начиње и тему најављене комплетне реконструкције зграде, а која има статус културног добра од изузетног значаја. У међувремену, Панчево има на располагању репрезентативан простор, који ће бити најпре галеријски, али и локација већих културних дешавања. Тако ће, Свечана сала отворити врата већ почетком наредног месеца, великом изложбом поводом 220 година занатства у Панчеву.