Да ли улазак у НАТО обара каматне стопе

Улазак у НАТО, или било који други војни савез, није пресудан за то да ли ће се смањити каматне стопе у једној земљи, а за привредни напредак и инвестиције важнији је низ других фактора, заједнички је став економиста и познавалаца глобалних прилика с којима смо разговарали после најновије тврдње лидера ЛДП-а Чедомира Јовановића да без чланства у Северноатлантском пакту нема економског развоја.

Лидер Либерално-демократске партије је у интервјуу за „Нови магазин” навео да земље које су у НАТО-у имају каматну стопу од 0,05 одсто, док је она у Србији између 8 и 11 процената, наглашавајући значај стварања амбијента за опоравак и развој друштва. Таква порука стигла је у моменту док је српска делегација боравила у Москви, а из Русије су најављена нова улагања.

Да је стабилна политичка и безбедносна „клима” у једној земљи битан чинилац није спорно, али наши саговорници упозоравају да су искуства појединих држава у пракси показала да не могу све чланице НАТО-а да се похвале ниским каматним стопама, па чак ни неке које су део тог савеза више од пола века. Такође, економисти су сагласни да би овај проблем требало анализирати од државе до државе и да се не може рећи да је каматна стопа за сваку од њих универзална, да би се прорачунала на 0,05 одсто.

„Ово илуструје и чињеница да Швајцарска као земља која традиционално није чланица НАТО-а тренутно има референтну каматну стопу од минус 0,75 процената, док, на пример Турска, као дугогодишња чланица НАТО-а, има референтну каматну стопу од 7,5 одсто”, истиче за „Политику” Дејан Шошкић, бивши гувернер Народне банке Србије.

Пример Турске помиње и економиста Иван Николић, али издваја и случај њеног суседа Грчке која се НАТО-у прикључила 1952, истог дана када и званична Анкара.

„И после толико година у овом војном савезу, Грчка је накнадно остала без кредитног рејтинга који може бити прихватљив за инвестиције”, оцењује за наш лист Николић.

Економиста Александар Стевановић каже да не само да неке земље које су чланице Северноатлантског савеза немају завидне каматне стопе, већ осим Швајцарске постоји још држава које су војно неутралне а могу да се похвале својом статистиком.

„Од једне Турске знатно бољу ситуацију с каматним стопама имају и Финска, Ирска и Аустрија, иако су ван НАТО-а”, додаје Стевановић за „Политику”.

Ненад Поповић, привредник и лидер Српске народне партије, напомиње да су уз Грчку, која се „налази на ивици банкрота”, међу чланицама НАТО-а с незавидном економском ситуацијом и Бугарска и Румунија.

„Те две земље имају један од најнижих стандарда у Европи. За развој економије није неопходно чланство у било ком војном савезу, већ подстицајан пословни амбијент, независне институције и законски оквир који гарантује сигурност капитала. Србија све то може да оствари и без чланства у НАТО-у. Подсетићу НАТО лобисте у Србији да материјална штета која је нанета у агресији 1999. износи више од 100 милијарди долара и да не постоје економске користи од уласка у НАТО које ту штету могу да надокнаде. Србија је увек била и треба да остане војно неутрална држава”, поручује Поповић за „Политику”.

За Дејана Шошкића „чланство у НАТО-у може, али и не мора имати директног утицаја на смањење ризика земље, као компоненте каматних стопа у некој држави”.

„Али, свакако је тешко у већој мери доводити у везу тај ниво и то чланство. Утицај других фактора, као што су фаза привредног циклуса, ниво инфлације и инфлациона очекивања, монетарна политика, банкарски ризици и цена регулације банкарског система, развијеност државних институција…, имају, по правилу, већег утицаја на просечан ниво каматних стопа у земљи”, објашњава Шошкић.

Уређење економије, за Ивана Николића, јесте процес који би требало завршити пре уласка у савезе попут НАТО-а, осим у неким изузетним случајевима када је то практично политички мотивисано.

„На први поглед делује као да је учешће у некој таквој алијанси одраз моћи једне земље у свим областима. Али, када се изведе озбиљнија анализа, види се да улазак у неки војни савез, ако већ треба да се догоди, долази заправо као круна стабилности остварење пре тог процеса”, додаје Николић.

За Александра Стевановића чланство у великим војним савезима, ипак, јесте гаранција заштићености приватне имовине, слободе и правног поретка, али то опет не значи да би каматне стопе у Србији пале ни за један промил.

„Разлог њихове висине је у нашим неуређеним институцијама, правној несигурности и партијској држави, а то се не решава простим уласком у неки војни пакт. Важно је и да за ступање у НАТО нити смо спремни, нити то жели већина грађана”, закључује Стевановић.