Шта то беше земљотрес

Будва – На Црногорском приморју које је изразито трусно подручје гради се последњих година интезивно, а о сеизмичком ризику мало се брине. У грађевинском замаху, сви журе да што пре ставе под кров стамбене зграде, не водећи рачуна о томе како да оне „сачувају главе” својих будућих станара.

Бранислав Главатовић, директор Сеизмолошког завода Црне Горе, недавно је упозорио да се већ пуне две деценије нико од грађевинара није обратио овој установи за израду техничких норматива сеизмичких активних локалитета на којима се гради. Црногорско приморје је типично такав регион, а у Црној Гори их има још. Он каже да градња мора да буде усаглашена са сеизмичким ризиком, што је пракса у Јапану или Калифорнији.

Од Игала до Улциња, али и у залеђу, градило се и у време санкција и изолације бивше СРЈ. Изграђено је у последњих деценију и по десетине хиљада нових објеката, махом кућа и станова. И много пословног простора. Гради се интезивно у последње време, јер влада права јагма како за плацевима тако и за становима на подручју Црногорског приморја. Једни продају, други купују и граде.

Страх, рекло би се оправдан, изазива управо прекомерна, али неквалитетна градња.

С Грађевинског факултета у Подгорици су упозорили да се одавно већ на Приморју и у његовом залеђу не поштују грађевински прописи за сеизмички активна подручја, какво је ово. Постоји, наиме, законски пропис да се на трусној обали Црне Горе сви објекти морају пројектовати, али и зидати тако да издрже земљотресе јачине до 9 степени Меркалијеве скале. Ти прописи су поштовани приликом обнове старих градских језгара Котора, Будве, Херцег-Новог, Улциња, Бара. Поштовали су их и градитељи стамбених зграда које су „никле” првих година након априлског земљотреса 1979. године, такође и неимари који су пројектовали и градили Туристичко насеље „Словенска плажа” у Будви које је изграђено на истом месту где је до темеља порушено пет хотела. Ти прописи су уважавани и за приличан број приватних кућа које су саграђене првих година након земљотреса, као и приликом обнове манастира и других древних сакралних објеката.

А онда су дошле деведесете године и нови градитељи су заборавили на закон. У трци за зарадом градитељи су у вишеспратницама уз обалу, штедели бетон и железо. Број носећих стубова је далеко мањи од прописа, грађено је више спратова него што је за ово подручје предвиђено. Мало ко је видео да је иза лепих фасада конструкција која не може да издржи велика гибања тла, а да се не сруши.

Прописе већ годинама мало ко поштује, а с друге стране потпуно је изостала контрола надлежних. А на трусном подручју се никад не зна.

Искуство из априла 1979. године јасно је показало да је срушено све што је лоше грађено. Као куле од карата су падале грађевине без бетона и гвожђа, али и оне где је та комбинација била лоша. Из грешака, нажалост, нису извучене поуке.