И Монако на нишану

Пошто је минуле недеље очитала лекцију свом госту, премијеру Кнежевине Лихтенштајн, Ангела Меркел се припрема да наредних дана преслиша принца Алберта Другог, суверена Монака, који такође стиже у немачку престоницу.

Из истих разлога: озбиљно уздрман највећом пореском афером у историји републике, Берлин је узео на нишан и ставио под снажан притисак мале државе: Лихтенштајн, Монако и Андору. Њих је ауторитативна ОЕЦД класификовала као „пореске оазе” и центре мутних финансијских трансакција. Само из Немачке је, према тренутним подацима и проценама, у Лихтенштајн, преко многобројних фондација (изнет је податак да кнежевина са свега 35.000 житеља има 45.000 фондација и задужбина!) „одмаглило” око четири милијарде евра избегавајући пореске обавезе.

Оно што се открило проблематичном операцијом немачке савезне обавештајне службе (БНД), која се докопала тајних банкарских података из Лихтенштајна пошто је инсајдеру, чији идентитет се крије, и свом доушнику платила пет милиона евра, само је, страхује се, „врх леденог брега”. Рације које се несустало обављају у више немачких градова, а почеле су пре десетак дана препадом на кућу и биро моћног директора Немачких пошта, откривају нове детаље и шире круг учесника и актера чији број је већ прешао хиљадарку.

Афера незапамћених размера увукла је у свој вртлог велики број менаџера, банкара, али, како се последњих дана наговештава, и утицајних политичара и довела односе између „џина” и (пребогатог) „патуљка”, Немачке и две хиљаде пута мањег Лихтенштајна до усијања.

У необичном и жестоком „рату” између Голијата и Давида пале су тешке речи, при чему је Лихтенштајн демонстрирао неочекивану непопустљивост.

Суверен мале кнежевине, принц Алојз од Лихтенштајна, одбрусио је Немцима да „кривце траже на погрешном месту” и да је велика „сеоба” новца последица „неатрактивног немачког пореског система”. Оптужио је Берлин да врши притисак на његову земљу, ултиматуме и недопустиво вршљање агената њене обавештајне службе. Пркосно је одбио захтев да се Лихтенштајн „ослободи” спорних фондација и банкарске тајне. Управо акције БНД и крађа поверљивих података показују колико је приватна сфера угрожена а да је Лихтенштајн решен да је, по сваку цену, чува.

Суверену Лихтенштајна помоћ је стигла са швајцарске стране. Председник моћног удружења швајцарских банака (више од 350 чланица) Пјер Мирабо изазвао је гнев у Берлину констатацијом да га акција БНД подсећа на нацистичка времена и „методе Гестапоа”!

Немачке власти су решене да „дисциплинују” Лихтенштајн, Монако и Андору синхронизованом акцијом на нивоу Европске уније. Ако не буде успео да оствари ту синхронизацију, Берлин ће то учинити – билатерално. Идеја је да се банке у овим земљама натерају да прихвате „европске стандарде” и прихвате обавезу да за сваку финансијску трансакцију њених грађана неизоставно обавесте Немачку.