Интерпол не тражи Младена Лазаревића

Име Младена Лазаревића из Ниша, рањеног у пуцњави у Београду, одавно је брисано са Интерполове потернице због пљачке накита у Дубаију 2007. године. На званичној интернет страници Интерпола нема потернице за Лазаревићем, али трага се за његовом супругом Бојаном Митић.

Иако је, уз још неке познате „Пинк пантере”, био осумњичен за саучесништво у једној од највећих пљачки у историји Дубаија, полиција Уједињених Арапских Емирата утврдила је да је реч о другим починиоцима. Њих је предводио Борко Илинчић, један од кључних чланова банде, који је пре десет дана из Шпаније изручен у УАЕ, где га чека доживотни затвор.

Интерпол је Лазаревића раније теретио за пљачку златаре у Лихтенштајну 2006. године. Свега неколико месеци после тог догађаја, опљачкана је луксузна јувелирница у тржном центру „Вафи” у Дубаију. Снимци пљачке, које су мобилним телефонима направили посетиоци тржног центра, стављени су на „Јутјуб”. Према сведочењу посетилаца тржног центра, аутомобили су великом брзином улетели у тржни центар, а возач црног „аудија” је задњим делом разбио излог продавнице. Украдени накит пребацили су у изнајмљени „нисан”. Пратећи тај траг, полиција је установила да је „нисан” картицом платила Бојана Митић.

Пљачка у Дубаију била је повод да Интерпол 2007. године оснује посебну групу која се бави само потрагом за „Пинк пантерима”. Утврђено је да групу чини више стотина припадника са простора бивше СФРЈ који су од 1999. године до данас опљачкали плен вредан око 300 милиона евра широм Европе, Блиског истока и у Јапану. Ухапшено је више кључних припадника ове банде, али испоставило се да је проблем у томе што група брзо мења вође.

Међу првима је београдској полицији пао у шаке наводни „мозак” банде Петар Радоњић из Никшића. Хапшење је изведено по потерници јапанске полиције због пљачки 13 јувелирница у Осаки, „тешких” 750.000 евра.

Радован Јелушић, означен као кључни човек „пантера” ухапшен је у Риму. Списак са именима вођа ове групе прилично је дуг. На њему су и Предраг Вујошевић из Цетиња и Петар Радоњић из Никшића. У једном тренутку ову „титулу” је носио Нишлија Милан Љепоја, али и Милан Јоветић. Александар Радуловић и његова два саучесника ухапшени су у Данској у априлу 2005. године због сумње да су опљачкали златару у центру Копенхагена. У Србији су лисице стављене на руке Снежани Панајотовић из Ниша и Ђорђију Рашовићу, узгајивачу малина из Ариља, због највеће пљачке у историји Јапана 2004. године. Њихов саучесник био је Радуловић, али и Британка Дороти Фасола Меј, за коју се такође веровало да је организатор „пантера”. У Токију су однели најскупљи комад накита у држави, огрлицу „контеса од Вандома” са одговарајућим паром минђуша, вредним око 27 милиона долара.

„Пантери” су насилни, али никада никог нису убили. Њихов стил је разнолик, али опет препознатљив, углавном по плену – злато и дијаманти. Већина има запослење у некој од европских држава. Неки раде у болницама и кафићима и воде наизглед нормалан живот, док не добију поруку да се спрема нова акција. Један припадник био је на скијању пре него што је починио пљачку.

У крађе крећу лимузинама, али и моторима или бициклима. У једној акцији коришћен је и чамац. Забележено је да су током разбојништава носили гас-маске, али и женске перике. Њихове пљачке детаљно су планиране, а да воде рачуна о сваком детаљу сведочи и податак да су офарбали клупе испред једне златаре на француској ривијери, како би спречили непожељне сведоке да им се нађу на путу.

Неки верују да „пантери” раде за руску или италијанску мафију, други сматрају да раде за себе. Организатори и наручиоци никад нису ухваћени. Они бирају углавном младе људе, жељне брзе зараде. Један инспектор Скотланд јарда својевремено је рекао да на Балкану има пуно младих људи који желе нешто од живота, али немају перспективу. Многи знају енглески и сналазе се у иностранству, тако да обука траје само три до шест месеци.

После више године рада, међународна полиција похвалила се да су кључни „пантери” иза браве. Интерполу сада нове муке задају многобројни имитатори, а посебно кинеска банда прозвана „пинк панде” .