Сунчање у фебруару

Имамо лето усред зиме: јуче је већ у 10 часова ујутру већ било 17 степени Целзијуса, као да смо усред јула. У Београду су јуче измерена 23 степена. Топло је већ четврти дан. Ипак, сунце и топле дани када им време није многи окривљују за своје лоше расположење, умор или различите здравствене тегобе.

– Свака нагла и драстична промена времена и код здравих особа, а нарочито код старијих и оних са хроничним болестима изазива одређену реакцију. Код здравих ће то бити главобоље, скок или пад крвног притиска, а код хроничних болесника и озбиљније тегобе због којих их увек упућујемо да се обрате за савет свом лекару и да у договору са њим појачају терапију. Нагле промене времена су за њих као тест оптерећења – каже директор Хитне помоћи, др Бранислав Лазић, чије екипе јуче нису имале више посла него иначе.

Др Лазић каже да, без обзира на то што је дан пријатан, скок температуре с нуле на 20 степени сваки организам мора да осети, наравно на индивидуалан начин, али да само време не може никога да угрози животно. Дакле, ако послушамо савет лекара у вези са редовном терапијом, ако смо адекватно обучени нема ниједног разлога да пријатан дан доживљавамо као ризик по здравље. У Хитној помоћи кажу да мање стрепе од позива због колапса од врућине него због туче и уличних протеста.

Сунце и топли дани у овом периоду могу да начине људе нервозним, али и да буду узрок главобоље или инфекције дисајних путева које најтеже подносе хронични болесници са опструктивним болестима плућа.

Доктори из Хитне помоћи су током јучерашњег, више пролећног него зимског, дана највише посла имали са сталним „клијентима” – кардиоваскуларним пацијентима, повређенима у саобраћајним и другим незгодама, и хроничним плућним болесницима.

Промену времена осећају и они који су имали неки прелом, али и особе са реумом или дегенеративним променама на зглобовима, каже професор др Олга Поповић-Младеновић, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију.

– Старије особе и хронични болесници жале се да их ових дана све боли и треба им поверовати. Неће, на пример бити отока колена, али ће се често пожалити да их час боли једна тачка у рамену, час друга на кичми... Најчешће се жале на бол у врату, у корену главе, кичми, али се жале и на неправилне болове, на пример кажу да их боли једна рука и „нешто” у пределу грудног коша или лопатице, значи потпуно невезано. Срећом, то није ништа драматично и проблем се решава узимањем неког средства против болова, али и уз обавезну шетњу – каже докторка Поповић-Младеновић.

Наша саговорница додаје да није необично ни да се здрави и млади људи ових дана осећају поспано и уморно. Такве симптоме изазивају велике температурне разлике, али дефинитивно и више светла доприноси да се буђењем природе и ми осећамо другачије.

– Симптоми замора, лошег квалитета рада и спавања, али и болови који као да су се изненада и ни из чега „покренули” могу да се објасне као последица занемаривања тела током зимских месеци. Против пролећног умора најлакше ћемо се изборити шетњом, витаминима и дозираним вежбама. Значи, нећемо са првим сунцем изјурити и играти мали фудбал и тенис, али је добро сваког јутра одрадити поред постеље и отвореног прозора неколико минута вежбе истезања – саветује професорка Поповић-Младеновић.

Наша саговорница, међутим, упозорава да, уколико симптоми умора и поспаности трају дуго, није лоше проверити крвну слику.