Треба ли Уберу дозвола у Србији

 „Убер” је из­не­на­дио гра­до­на­чел­ни­ка За­гре­ба ка­да је не­дав­но по­чео да пру­жа услу­ге на хр­ват­ским ули­ца­ма, а исто та­ко би мо­гао да за­тек­не и зва­нич­ни­ке у Бе­о­гра­ду. Иако уве­ли­ко ре­гру­ту­је ме­на­џе­ре у Ср­би­ји, аме­рич­ка ком­па­ни­ја ни­је тра­жи­ла до­зво­лу да ра­ди у Бе­о­гра­ду.

То јој из­гле­да ни­је ни по­треб­но, јер иако га на­зи­ва­ју „так­си за пли­ћи џеп”, „убер” је за­пра­во са­мо по­сред­ник. Апли­ка­ци­ја на смарт­фо­ну ко­ри­сни­ци­ма омо­гу­ћа­ва да во­жњу на­ру­че и пла­те (од­но­сно по­ну­де и на­пла­те) без­го­то­вин­ски, ко­ри­сте­ћи са­му апли­ка­ци­ју, по­ве­за­ну са плат­ном кар­ти­цом. Од це­не во­жње, ко­ју пут­ник уна­пред ви­ди на те­ле­фо­ну и ко­ја је ни­жа од це­не во­жње у град­ском так­си­ју (у За­гре­бу за око 25 од­сто), пе­ти­на иде ком­па­ни­ји.

Нај­јеф­ти­ни­ја је и у све­ту нај­по­пу­лар­ни­ја ва­ри­јан­та „убер­поп”, у ко­јој ско­ро сва­ко мо­же да бу­де во­зач, али она је на­и­шла и на нај­ви­ше кон­тро­вер­зи и прав­них пре­пре­ка. У Хр­ват­ску је сти­гао као „убе­рикс” та­ко што упошљава професионалне превознике који плаћају порез као предузетници, што је начин на који би по закону могао да ради и у Србији.

У београдској Дирекцији за јавни превоз кажу да им се „Убер” није обраћао за информације и сагласност за обављање такси превоза.

– Начин пословања „Убера” по домаћим правним прописима не представља вид јавног превоза и у складу с тим његово пословање није у нашој надлежности – навели су у дирекцији.

Жарко Птичек, правник специјализован за ИТ право, наглашава да је „убер” услуга информационог друштва.

– Он је само посреднички сервис између оних који желе вожњу и оних који је пружају и као таквом није му потребна никаква дозвола, као што ни „Фејсбуку” није потребна дозвола да посредује између пријатеља. Такође не мора да буде регистрован у Србији, као што ни „Фејсбук” ни „Твитер” нити било који други светски пружалац услуге информационог друштва не морају да буду регистровани као привредно друштво са седиштем на територији Републике Србије. „Убер” може да наплаћује услугу посредовања, али није дужан да плаћа порез у републици јер није порески обвезник Србије, за разлику од пружалаца услуга превоза који то јесу. Онај ко жели да га користи у складу за законима Србије мора да се региструје за обављање превозничке делатности – објашњава Птичек.

Један од представника „Убера” рекао је за регионални ИТ сајт „Нетокрација” да њихов долазак у Србију може да се убрза ако наши грађани покажу интересовање тако што ће преузети апликацију, наводно бар 10.000 пута, и пријавити се на листу чекања за прву вожњу.

Најјачи отпор америчком сервису пружају разумљиво таксисти, који у њему виде нелојалну конкуренцију. У неким америчким градовима популарност овог алтернативног превоза драстично је утицала на смањење број таксиста.

Београдски таксисти одавно се противе доласку америчке компаније. Александар Бијелић из Савеза такси удружења Србије наглашава да „Убер” у Загребу даје попуст на вожњу, што овде није могуће, јер град Београд прописује цене.

Група регистрованих таксиста, који годинама нису добили дозволе за рад због ограничења броја возила у Београду одлуком града из 2011, жалила се Уставном суду, а недавно су најавили и штрајк глађу.

Упитан да ли зна бар једног колегу који би можда радо радио за „Убер”, Бијелић одговара да је њему нуђено, али да му „не пада на памет”. Он сматра да „Убер” просперира на муци таксиста који ће тако моћи да раде неколико година, а онда ће се суочити са расходованим возилима и другим проблемима.

– Нисам против „Убера”, већ против таквог „Убера”. Ако неко ради у складу са законом, конкуренција је добродошла – каже Бијелић и додаје да савез ради на апликацији која ће имати све што и америчка.

После десетак дана колико „Убер” ради у Загребу, тамошњи таксисти се жале да је у овим возилима много илегалаца и најавили су миран протест ако власти ништа не предузму за седам дана.

-------------------------------------------------

Београдска конкуренција

На многим тржиштима „Убер” се суочава са локалном конкуренцијом, а у Београду га чека стартап „Кар гоу” (CAR:GO), који такође омогућава да се путем мобилног телефона наручи и плати вожња. Ангажује искључиво професионалне возаче и повезује их са путницима, док су возила изнајмљена од рентакар кућа.

-----------------------------------------

Три милиона вожњи дневно

Стартап из Сан Франциска почео је да ради 2009. и проширио се на 300 градова у 63 земље, у којима дневно обави три милиона вожњи, упркос томе што његов пословни модел задаје главобоље законодавцима широм света.

Почетком месеца је забрањен у Рио де Жанеиру. У Француској се суди локалним менаџерима на основу оптужби да воде дивљу такси службу и крше закон о заштити приватности. У Паризу је у јулу обустављен „уберпоп” јер су возачи били често на мети напада. У Амстердаму оптужују возаче „уберпопа” да се представљају као легални таксисти иако немају потребне лиценце. У Немачкој, највећем европском тржишту, суд је у марту наредио „Уберу” да одмах обустави све услуге. У Индији је прошле године престао да ради неколико седмица пошто је један од возача оптужен за силовање. У Мађарској и Бугарској покренуте су истраге о раду компаније, а у Италији и Шпанији је забрањен.

------------------------------------------------

И даље послује без профита

Упркос свим проблемима, „Убер” не одустаје од даљег ширења и тражи од инвеститора још милијарду долара. Летос је после успешне рунде прикупљања новца вредео 51 милијарду долара, више него „Фејсбук” у време када је изашао на берзу. За шест година су прикупили осам милијарди долара од инвеститора, међу којима је и Голдман Сакс.

И даље послују без профита, као и многе друге компаније које су годинама биле у минусу пре него што су донеле огромну зараду инвеститорима и деоничарима. Поред услуге превоза у плану су достава хране и друге робе на кућне адресе.