У ком систему живимо?

 Можда бисте могли помислити да је питање из наслова реторичко: па јасно је ваљда у ком систему живимо? То је... Међутим, није сасвим извесно шта би требало написати у продужетку претходне реченице. Често се, када слушате неког радикалног економисту или политичара који се залажу за даље структурне реформе, чује како још живимо у социјализму. С друге стране, кад треба објаснити запосленима зашто више неће имати нека ранија права, наглашава се да је „време самоуправљања прошло”, да је „Тито умро” итд. Као друштво, не можемо да се одлучимо које је одређење нашег друштвеног система боље.

Што се мене тиче, свакако више не живимо у социјализму. Њега смо оставили иза себе, заједно са државним монополом над свим крупнијим „средствима за производњу”, како се некад говорило. Има ту још државне својине, али је она, поготову у Европи, у мери која код нас данас постоји, такође и карактеристика капитализма, тако да нам њено постојање ништа посебно не говори. Међутим, ако претпостављамо да ипак живимо у капитализму, остаје још да одговоримо: у каквом капитализму живимо? Овај савремени капитализам добио је многа специфична одређења: „неолиберални”, „постмодерни”, „глобализовани”. Као да се у њему дешава неко закошење у односу на митологизовани „класични” либерални капитализам.

Кад се ближе погледа систем у Србији, њему би најбоље пристајао назив „коруптивизам”, нека специфична форма коју је тешко јасно описати, пошто јој је главна особина да је нејасна, као да у ствари жели да се њене особине не могу описати. Споља гледано, ту имамо свашта. Овде закони преписани из ЕУ, онде синдикалци само у јавним предузећима, тамо конзерватизам на јавним сервисима. У зависности од тога у ком правцу погледамо у овом калеидоскопу особина, систем се може учинити као феудални, с обзиром на значај цркве у њему, или постмодерни, с обзиром на шаренило које у њему влада.

Постоји један доста стар опис нашег система. Његов припадник се „час опија уз звуке фруле, а час пије воду и мршави, сад ради гимнастику, а сад је опет лењ и не мари ни за шта, каткад изгледа као да се бави филозофијом, често води државне послове, скаче за говорницу, па говори и ради оно што му тога часа пада на памет; други пут опет завиди ратницима и онда се угледа на њих, затим му се допадну пословни људи и он се баца на трговину”. Препознајете ли у првом делу описа нашу „Фарму” или неки други ријалити шоу, а у другом наше политичаре и скупштину? Овај опис нашег просечног јавног човека потиче из Платонове „Државе”, написане пре 2.400 година. Платон ту описује демократског човека и демократију. Но од Платоновог времена се доста ствари променило. Ми данас демократију узимамо као поредак који је неопходан део пожељног система.

За Платона је демократија била лош систем јер је у њој видео поредак у ком не само да су на власти сиромашни него у њему „никаквог реда и никакве потребе нема”. Ми смо успели да ствари преокренемо: сада су у демократији на власти богати, али смо задржали ову стару особину да никаквог реда нема. У нашем поретку, све што је формално заправо је неважно. Неформалне ствари су важне и заиста одређују у каквом друштву живимо.

А неформално ствари изгледају овако: ко је на власти не подлеже никаквим законима и може слободно да користи јавна средства као да су његова. Мора, додуше, да разради неку коруптивну шему, али када се то ухода, може слободно да се осећа миран. Најпре ће га штитити то што је на власти, а онда инерција система и жеља нових власти да опште услове владавине и некажњивост не промене. Далеко је то од модерне демократије. У ствари, појава да је буџет јавна имовина, а да није имовина владара са којом може радити шта жели, у историји је новија појава и ко зна да ли смо ми део тог времена или неког ранијег феудалнијег доба.

Систем се наш може назвати „коруптивни капитализам са елементима савремености и средњег века”. Ако нам је у њему лоше, нису за то криве ни тренутна власт, ни тренутна опозиција него ми који ипак, као некад код Платона, сматрамо да је то „сладак, слободан и блажен живот”.

Хоћу рећи, ми – грађани Србије.

Уредник сајта филозофијаинфо