Привреда огрезла у губицима

Српска привреда 2014. годину завршила је са губитком од 131,78 милијарди динара, што је четири пута већи минус од забележеног 2013. године, саопштила је Агенција за привредне регистре. Прошлогодишњи драстични раст губитака привреде аналитичари ове агенције виде као последицу пада бруто домаћег производа (БДП) у 2014. од 1,8 одсто, индустријске производње од 6,5 и скромног раста извоза као главног покретача развоја од 1,5 одсто.

Поред тога, лане је дошло и до пада домаће валуте у односу на евро од 5,5, а још више у односу на долар – 19,6 процената. Све у свему, кад се подвуче црта, српска привреда је у 2014. години била у губитку 1,1 милијарду евра.

Нико не пориче да су и прошлогодишње катастрофалне поплаве кумовале губицима у привреди, што је плаћено и губитком радних места.

Око 94.00 привредних друштава у 2014. запошљавало је 976.061 радника, што је за 18.839 мање него претходне године. Ипак, ако је за утеху, највеће смањење броја запослених бележе привредна друштва у реструктурирању и јавна предузећа.

Економисти, међутим, поодавно указују да је српска привреда презадужена и у канџама банака, што се види и из извештаја АПР. Аналитичари ове агенције напомињу да су лањским губицима привреде допринела и њена висока задуженост, односно високи издаци за отплату кредита. Тако су у прошлој години финансијски расходи додатно увећани за 51,1 одсто, па је губитак по основу финансирања повећан 2,3 пута у односу на претходну годину и износи 273 милијарде динара.

– Од 2006. до 2014. године српска привреда је у просеку годишње  издвајала око 4,5 милијарди динара за отплату скупих кредита, што је укупно око 36 милијарди евра – упозорава економиста Драгован Милићевић. – Предузећа су била приморана да се задужују, јер нису имала сопствена обртна средства. На то су их приморавала висока ненаплаћена потраживања, којима је кумовала и држава, јер је и она каснила са плаћањем својих рачуна, а истовремено се и сама задуживала код банака по високим каматама од 16 и 17 одсто. Истовремено, Народна банка је, да би сачувала ценовну стабилност и курс, одржавала високу референтну каматну стопу. Цех је платила привреда.

Љубодраг Савић, професор београдског Економског факултета, каже да влада није могла да спречи прошлогодишњу поплаву, али остаје питање да ли је могла да учини и више од постигнутог. Вучићев кабинет је доста учинио на успостављању економске стабилности, што је од великог значаја, али Савић сматра да то није довољно за опоравак и неопходан раст.

– Стабилан, одржив привредни раст и запосленост могу да донесу само раст производње и извоза. То звучи као опште место, али је и велика истина. Поправили смо амбијент за инвестиције и за то смо похваљени. Али, остају неке крупне ситнице које кваре задовољство. Од државе се очекује да поштује законе које је донела. То значи да плаћа своје обавезе у року од 45 дана, на шта се законом обавезала, а не да се на наплату рачуна чека и по шест месеци. Има случајева да се на дозволу за почетак пословања чека и по две године.

Савић спада у оне економисте који од државе очекује да подстакне индустрију.

– Држава не сме да управља, али је веома важно да постиче развој производње, да субвенционише производњу за извоз. То никако не значи да држава поклања новац неком тајкуну без контроле шта је са њим урадио. То подразумева директне субвенције или кредите са нижим каматним стопама, као и ослобађање од пореза за одређени период. Уз два услова – да такво подстицање производње буде јавно и да се строго контролише. Са циљем да динар издвојен за инвестиције донесе бар два од раста БДП, новог запошљавања, извоза и већих прихода у буџету.

За Милана Кнежевића, власника „Модуса”, последњи извештај АПР о прошлогодишњем пословању привреде је веома забрињавајући. Поткрепљује то податком да је у блокади дужој од 90 дана лане било више од 20.400 привредних друштава, која носе готово четвртину нето губитка. У њима је запослено 146.893 особе и њихова судбина је неизвесна. Ни јавним предузећима нису цветале руже. Њихов губитак у 2014, иако мањи за 13,4 одсто, премашио је 42 милијарде динара.

– Привредници очекују бар посебну седницу владе на којој би се размотрили ови резултати, каже Кнежевић. – Наведени подаци указују да је стање у привреди алармантно и очекују се хитне мере, „како би се спасло што се још спасти може”.