Верна сенка Џима Џармуша

„Иза Џима Џармуша” и „Путујући ноћу са Џимом Џармушом” називи су два документарна филма Францускиње Лее Риналди која је гошћа овогодишњег Вијенала, бечког интернационалног филмског фестивала. Риналди је на сетовима филмова „Границе контроле” (2009) у Севиљи и „Само љубавници преживљавају” (2013) у Тангеру пратила рад великог независног америчког редитеља, а прича о њиховом настанку је фасцинантна као и чињеница да иза њих стоји неко ко претходно није имао озбиљно искуство у раду са камером.

Пре познанства са Леом Риналди, Џим Џармуш није никога ко није био директно везан за настанак његових филмова пуштао близу места снимања. У својим филмовима Риналди је Џармушова тиха сенка која клизи по филмским локацијама и по гардеробама глумаца, завирује преко рамена техничара и камермана, упија дискусије о развоју одређених сцена, импровизације, ту је и код испробавања различитих ефеката, хвата тотале људи дубоко заокупљених својим послом... У оба филма постоје дивни, интимни моменти као на пример у сцени из „Иза Џима Џармуша” у којој уморни глумац Бил Мари, непомично лежећи на каучу у својој гардероби, прича о смрти.

Како је уопште дошло до сусрета са Џармушом и стварања поверења?

Пре шест година сам за телевизијску станицу МК2 свакодневно извештавала са Канског филмског фестивала, снимајући вечерње прилоге. Једном приликом сам налетела на Фатиха Акина који је био у пратњи свога пријатеља Џима. Заподели смо јако интересантан разговор, док Џармуш у једном тренутку није зграбио моју камеру и почео да се игра с њом. У шали сам му рекла да или остави моју камеру на миру, или да зграби микрофон и да уради пар интервјуа. Схватио ме је озбиљно и тако сам га послала да интервјуише Изабел Ипер, Алехандра Гонзалеса Ињаритуа и Гиљерма дел Тора. Џармуш је лепо одрадио мој посао и успут је са некима од њих почео да пева рокенрол, што је било супер.

После вашег првог сусрета, заинтригирао се за ваше репортаже.

Да, али је поента у томе што до тог тренутка нисам имала много тога да покажем. Радила сам само као видео-новинар за Канал плус, Сине синема и МК2, мада сам почела да снимам за себе, што је заправо интензивно почело када сам отишла на Кубу да довршим свој дипломски рад о „Представљању Хаване у књижевности насталој у егзилу”. Тамо сам почела да водим својеврстан видео запис свакодневице. Била сам отворена према Џармушу када је у питању моје искуство и нисам га лагала. После сусрета у Кану, назвао ме је да ми каже како је уживао у нашим разговорима о поезији. Испричао ми је да почиње са снимањем свог наредног филма у Севиљи и ја сам одмах признала да бих волела да дођем зато што никада нисам била ни на једном снимању сем на свом. Рекао ми је: „У реду, али шта би ти тамо конкретно радила?” Одговорила сам да бих волела да снимим први документарац који не би био у стилу онога што сам до тада радила, већ нешто много личније – његов портрет док ради. Одмах ме је одбио. Рекао је да не воли да га људи гледају док снима јер је стидљив. Међутим, интересовало га је шта би била моја друга опција. Признала сам му да бих волела да будем асистент камере зато што уживам у снимању. И ту је идеју одбацио као немогућу, јер је директор фотографије био Кристофер Дојл који је велики особењак и напоран човек. На то сам рекла да знам да правим одличну кафу. Разговор је завршен тако што ми је рекао да ће можда променити мишљење.

Из филма „Путујући ноћу са Џимом Џармушом” (Фото: Viennale)

Очигледно га је променио, али врло изненадно.

Требало му је девет месеци да донесе ту одлуку, а у тренутку када ме је позвао да ми то саопшти, налазила сам се на Сао Томеу и Принсипеу, где сам снимала један прилог за Европску комисију. Џармуш ме је једноставно позвао на последња три дана снимања.

Како је започело то прво искуство?

Било је сјајно од Џима што је разговарао са свим члановима тима пре него што сам стигла и објаснио им је да ћу их снимати, тако да су људи брзо престали да обраћају пажњу на мене. Трудила сам се да будем што дискретнија, да никоме не сметам и да не будем прилепак јер то нико не воли. Када си иза камере, људи заборављају на тебе, нарочито глумци којима је то свакодневица уколико не кренеш некога да саплићеш. Сам Џармуш је хтео да ми првог дана снимања покаже вољу за сарадњу и понашао се као глумац.

Иако се држао јако резервисано према вама, Дојл има једну од најбољих сцена у филму „Иза Џима Џармуша”. Како сте дошли на идеју да његову нервозну, ужурбану природу покажете уз звуке фламенка?

Зато што је био најгори за разговор. Или је ћутао, или је био претерано нервозан, или је спавао, а ја сам била превише стидљива да му се приближим и да га замолим за интервју. Рекла сам себи. У реду, пошто не можеш да успоставиш комуникацију са њим, чекај на неки знак. Одједном сам га на једном сету видела како помера дрвеће у саксијама, како размешта столове и столице, све у тако невероватном темпу као да изводи неки јако компликован плес.

Снимање другог документарца се десило на Џармушову иницијативу.

Замолио ме је да дођем зато што му је требала електронска новинарска мапа са making-of материјалом. Жалио ми се како га то нервира, али да од њега траже да састави једну такву мапу и питао ме је да то урадим за њега. Дозволио ми је да радим како хоћу и дао ми је потпуно одрешене руке. Урадила сам један блиц интервју за ДВД, али сам то изоставила из свог филма. Џим је био потпуно задовољан и није хтео ништа да мења. Џармуш иначе није био вољан да даје интервјуе за други филм и био ме је страх од филмске монтаже без нарације. Џармуш иначе обожава да прича и разговарао је са мном све време, али не пред камером.

Оба ваша филма се у међувремену налазе у ДВД издањима „Граница контроле” и „Само љубавници преживљавају”.

То је невероватан комплимент. Треба ипак рећи да су моји филмови потпуно независни и не мораш да знаш Џармушове филмове да би одгледао моје. То је понајвише због тога што пре снимања нисам имала никакву идеју о чему се у „Границама контроле” и „Само љубавници преживљавају” ради. Иако ми је Џармуш обећао сценарије, њих никада нисам добила, тако да сам снимала без претходне идеје како би нешто требало да изгледа, што се на крају испоставило као предност.