Монопол „упловио” у Луку Београд

Куповином Луке Београд, крајем 2005. године, створен је монопол над слободним градским грађевинским земљиштем у центру престонице, тврди се у извештају Савета за борбу против корупције, који је пре нешто више од седам дана упућен Влади Републике Србије. У том документу се луксембуршко друштво „Вoрлдфин”, које је купило акције овог предузећа доводи у везу са предузећем „Новафин”, које је пазарило трговински ланац „Це маркет”.

Тачније, оба су, како је наведено, регистрована на истој адреси.

– И у једном и у другом случају акционарима је исплаћена знатно нижа цена акција од фер вредности, међутим више од тога забрињава чињеница да је то учињено за рачун и у интересу власника који су званично остали неименовани. У случају „Це маркета”, Комисија за заштиту конкуренције је установила да су акције откупљене у корист компаније „Хемслејд трејдинг” са Кипра, која је власник „Делта холдинга”, чиме је остварен доминантан положај у трговини на мало прехрамбеним производима. У случају Луке Београд, крајњи власник још није утврђен, али је, имајући у виду ове чињенице, уверљива претпоставка да је реч о истом власнику – наводи се у извештају.

У обимној анализи на десет страна, чији потписник је Верица Бараћ, председница Савета, поставља се питање како је могуће да предузеће „Вoрлдфин” које има основни капитал од 31.000 евра, може да исплати 40 милиона евра за акције Луке Београд. Члановима Савета такође није јасно зашто је Комисија за хартије од вредности одобрила понуду за преузимање, иако су у њој наилазили на контрадикоторне ставове. На пример, нису нашли одговор на питање зашто је занемарена процена капитала Економског института, према којој је 1. јануара 2005. године једна акција вредела 1.773, 81 динара, а књиговодствена вредност Луке Београд утврђена је на 7.574.591.449 динара.

Подсетимо, акције су продате по цени од 800 динара, а у понуди за преузимање нашла се цифра од 494 динара, што је 2,5 пута мање од књиговодствене вредности.

Управа Луке Београд јуче није била спремна да коментарише извештај Савета, већ су нам обећали да ћемо данас добити све информације. На сајту овог предузећа објављено је штуро обавештење да Лука Београд најодлучније демантује наводе вести које је емитовала телевизија Б92, 24. и 25. фебруара, не наводећи детаље које је објавила та медијска кућа, нити аргументе којима пословодство Луке Београд побија новинаре. Даље се наводи како „објављивањем оваквих лажних информација фирма може да претрпи штету”. Због тога ће, како најављују, тужити поменуту медијску кућу.

Требало би подсетити да су мали акционари, пре него што је процес преузимања завршен, неколико пута јавно негодовали да су оштећени у овом случају, а да је држава, према њиховим тврдњама, продајом свог пакета од 40 одсто акција, оштећена за 21 милион евра.

Овај случај је пре неколико месеци доспео у Трговински суд.

Милош Миловановић, бивши директор Луке Београд и један од акционара, потврђује да су закинути због разлике у цени акција.

– Не занима нас ко стоји иза куповине луке, већ од руководства тражимо да нам надокнади причињену штету. Поднећемо такође и кривичне пријаве против свих одговорних из управе луке, управног и надзорног одбора – каже Миловановић.

У Савету за борбу против корупције напомињу да до сада влада није реаговала на њихов извештај. То и није изненађујуће, јер према речима, Милића Миловановића, члана овог владиног тела, извршна власт се не обазире много на њихове анализе.

– Влада мисли да ће ћутањем проблем да гурне под тепих и да ће после неколико дана све да се слегне – сматра Миловановић.

Цена акција Луке Београд јуче је на берзи вредела 3.000 динара, међутим наш саговорник истиче да је реч о фиктивној вредности, јер трговине уопште нема. У неколико наврата цене деоница су достигле и и по седам хиљада динара.

У јавности никада није демантовано да иза куповине Луке Београд стоје бизнисмени Милан Беко и Мирослав Мишковић. Јасно је да ово предузеће није купљено како би се власници бавили утоваром и истоваром робе, већ да би се домогли атрактивне локације надомак центра града.

У извештају Савета за борбу против корупције истиче се да је „Генералним планом Београда до 2021. године предвиђено је да Лука Београд остане привредна зона, чак је планирано и њено проширење. Свега три година након усвајања Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда је 27. децембра 2006. године објавила Јавни позив за израду претходне студије оправданости са генералним пројектом за ново механизовано теретно пристаниште у Београду. Јавни позив је уследио после преузимања акција Луке Београд септембра 2005. године. Очигледно је да је претходно договорена промена намене земљишта и измештање Луке, а да Дирекција нарученом студијом треба да оправда и спроведе постигнути договор”.

Према сугестији аустријске консултантска кућа „Тина”, нова лука ће највероватније бити изграђена на левој обали Дунава, покрај Панчевачког пута у зони Крњаче. Локација постојеће луке, која се простире на око 200 хектара, предвиђена је за градњу пословно- стамбеног кварта. Према неким спекулацијама, власници су већ размишљали о препродаји. Један од потенцијалних купаца, како сазнајемо, била је израелска компанија „Енгел”, која у комшилуку планира да гради марину „Дорћол”.

-----------------------------------------------------------

Лука плови ка Панчеву

Главни аргумент градских челника за измештање теретног пристаништа низводно од Панчевачког моста је да постојећа лука на Дорћолу нема могућност ширења јер се налази у самом градском језгру. Лоше је повезана са магистралним путева, а простор на коме се она тренутно налази намењен је за резиденцијалну зону. Творци генералног и просторног плана Београда, узимајући у обзир те недостатке, предвидели су њено пресељење на леву обалу Дунава, где је планирана изградња речне луке, индустријске и слободне зоне на површини од око 600 хектара са тенденцијом проширења. Постојећа лука на Вилиним водама неће бити затворена док не буде изграђена нова. Поставља се, такође, питање оправданости пресељења Луке.