Јубилеј техничког образовања уз „Политику”

Суботица – На иницијативу удружења инжењера и техничара 4. новембра 1945. године у граду је основана прва Техничка средња школа са скромних 280 ђака. То је био основ из кога су се касније развиле три техничке школе у Суботици у којима данас има близу три хиљаде ученика. Поводом заједничког јубилеја 70 година техничког образовања у Суботици три средње техничке школе: Политехничка, Хемијско-технолошка „Лазар Нешић” и Техничка „Иван Сарић”, осмислиле су заједнички програм: свечане академије, спортске сусрете, монографије и изложбе старих фотографија, међу којима је и насловна страна „Политике” из 1983. године са вешћу да су најбољи ученици техничких школа, међу којима су били и Суботичани, посетили нашу штампарију и редакцију.

Обележавање јубилеја била је прилика и да руководства трију школа изађу пред новинаре и скрену пажњу на значај техничког образовања као једног од основних ресурса привредног раста и покретача нових инвестиција, али и на дилеме које пред ову врсту школовања ставља дуално образовање.

– Несумњив је допринос наше три школе развоју суботичке индустрије у периоду након Другог светског рата, када је у овдашњој привреди радило 30.000–40.000 људи – каже Никола Матковић, директор Хемијско-технолошке средње школе. Са њим се слаже и Исо Планић, директор Политехничке школе, који подсећа да су се из ових школа развиле и високошколске установе у Суботици, попут Грађевинског факултета или Више техничке школе. Иако су ове школе деценијама образовале кадрове на којима се темељила суботичка привреда, Планић каже да последњих година кубуре са попуњавањем трогодишњих образовних профила.

Иван Бајић, директор Техничке средње школе „Иван Сарић” са машинским, информатичким и електро смером, од пре две године почела је да уводи, како објашњава, корпоративно образовање.

– Први пут смо тада уписали смер бравар заваривач на основу захтева привреде, они су сада друга година и одлазе на праксу у пет предузећа која су заинтересована за тај профил. Ове године смо отворили смер, такође на предлог привреде, индустријски механичар. Постоји интерес и за друге образовне профиле, тако су компаније „Север” и „Сваровски” исказале потребу за оператером машинске обраде. У разговорима смо са „Севером” који је спреман ђацима да понуди стипендије и феријалну праксу, али и сигуран посао по завршетку школовања. И компанија „Еурогас” је заинтересована за одређене образовне профиле и ми очекујемо да ће наша машинска струка имати све више захтева фирми, посебно што компаније у Слободној зони најављују да ће до 2020. године запослити 2.500 људи. Масовно запошљавање могуће је управо само кроз овакво трогодишње образовање, а то нуде ови страни инвеститори – рекао је Бајић.

Он, међутим, каже да је понекад најтеже убедити родитеље и децу да се определе за занате, те да су имали ситуацију да им се за профил оператера пријавило тек петоро ученика.

Школе знања и вештина

Стратегија развоја средњошколског образовања до 2020. године није благонаклона према стручним школама у погледу уписних квота, оценио је Никола Матковић, али се ове школе труде да направе план уписа на начин да оно што се понуди деци одговара и потребама привреде. – Средње стручне школе су генератори развоја средина у којима се налазе и ми нашим ученицима дајемо могућност да се прилагоде и искушају да ли ће наставити школовање. Средње школе су школе знања и вештина и то је њихова компаративна предност, каже Матковић.