Србија има само 73 биоскопа

Бобан Јевтић изабран је за директора Филмског центра Србије пре два и по месеца. Док је једним оком скенирао стање у националној филмској институцији, другим је расписао конкурс за суфинансирање домаћих филмова јер да није, била би ово трећа година како нису издвојена средства за снимање филмова.

Јевтић, дипломирани драматург на београдском ФДУ, познаје кинематографију, било као косценариста гледаног домаћег филма „Четврти човек”, било као дугогодишњи уредник филмског програма Дома омладине Београда. Сценариста је и ТВ серијала „92 приче о Београду” ТВ Б92 и документарног филма „Сајмиште – историја једног злочина”, био је члан савета многих домаћих фестивала, писао је критике и добитник је Стеријине награде.

Шта ћете да промените у ФЦС?

Последње две године ФЦС није обављао функцију због које је основан. Мој циљ је да ФЦС поново врши своју основну делатност. Расписали смо конкурс, а циљ ми је да 2016. успоставимо ритам и да буде најмање два конкурса годишње, да аутори могу да планирају продукције. Ту су наравно и пласмани филмова на фестивалима и промоције у свету.

Између осталог, желео бих да оживимо и филмску критику. Она осим у „Политици”, „Блицу” и „Данасу” не постоји у медијима тако да ће сајт ФЦС бити обогаћен критикама младих критичара, увешћемо награду за критику, и на сајту ћемо пратити све продукције од најмањих до највећих. ФЦС треба да буде мост између државе и струке. Колико је државна институција, толико треба да има слуха за струку, да зна који су њене потребе и проблеми.

Да ли је ово био последњи воз за конкурс?

Да. Да није био расписан када јесте паре бисмо морали да вратимо у буџет. И то је било у последњем тренутку јер ће се уговори потписивати последње недеље у години. Било је потребно да се направи нови почетак. Непостојање конкурса и доделе средстава за српски филм у последње две године осетиће се тек 2017. године. Тада неће бити много домаћих филмова. Према последњем реализованом конкурсу, од девет филмова до данас је приказан само један.

За суфинансирање домаћег играног и документарног филма сада је издвојено милион евра. Какав је ваш став о конкурсу: да ли треба више пројеката да добије мање средстава или обрнуто?

Моје уверење је да са више средстава треба да подржимо мање пројеката. Држави је у интересу да сними филм, не да средства која даје стоје по неким рачунима годинама, већ да се употребе за продукцију. Било је конкурса где је одабрано више пројеката са мање средстава и показало се да они врло тешко склапају читаву продукцију.

Иначе, филм је комплексан бизнис у којем различите групације имају различите интересе који су често супротстављени, тако да су договори врло компликовани. Непостојање конкурса у последње две године је ипак довело до тога да се професија први пут у последње време удружила у апелу да се нешто промени.

У једном интервју за наш лист Срђан Драгојевић је изјавио да се неки аутори смењују у конкурсним комисијама и да једни другима дају новац за филмове. Како томе стати на пут?

Учинити конкурс транспарентним. У Србији ће увек бити лобирања. Ово је мала средина и сви се међусобно знају. Треба бирати људе са личним и професионалним интегритетом, који неће правити компромисе због пријатељства или интереса.

Део средстава за продукцију филмова долазио је од Ратела и РРА садашњег РЕМА, али је суд тај члан Закона о кинематографији прогласио неуставним. Како надокнадити та средства, је лито могуће будућим Законом о аудио-визуелним делатностима?

По том закону држава одређује колико ће пара у години издвојити за кинематографију. Други део се обезбеђује од свих који профитирају од кинематографије: емитера, „видео на захтев” сервиса, платформи, кабловских система... Закон предвиђа да, када се већ од њих узимају средства, они имају право на учешће у процесу одлучивања, па ће бити чланови аудио-визуелног већа чије оснивање закон предвиђа.

Чини се да ће нови закон о аудио-визуелним делатностима променити и начин финансирања кинематографије?

Технологија напредује, морамо да је прихватимо. У том закону нећемо се спутавати дефиницијама које се само воде 35-милиметарском филмском траком за приказивање само у биоскопској сали. У закону ће бити све платформе. У дефиницију шта је аудио-визуелно дело, за сада, по европским законима не улазе само наменски филмови и видео-игре мада ће можда и оне ући. Када се усвоји закон, увешће се и конкурси за ТВ продукције, ТВ серије...

Размишљате ли како да оживити биоскопе?

У нашој земљи има само 73 биоскопа од којих већина није дигитализована. Србија је једина земља у региону која није до краја дигитализовала биоскопе. Држави је у интересу да дигитализује што више биоскопа. Размишљамо да предложимо да се конкурс за техничку подршку биоскопа остварује из два дела: први за опремљеност сале, а други за дигитализацију сала, то јест куповину дигиталних пројектора.

У каквом односу су ФЦС и Групација за кинематографију која постоји однедавно?

У оном односу који позиција ФЦС у односу на струку налаже, а то је да ослушкује шта струка каже. Групација која је настала при Привредној комори Србије окупља велики део еснафа. Мишљење Групације не обавезује ФЦС. Али нама је у интересу да чујемо шта тај еснаф има да каже и да видимо шта можемо да учинимо. Саслушаћемо и било ког појединца или било коју другу струковну организацију која није члан те групације.

-----------------------------------------------------------------

Требало би одредити приоритете

Као уредник филмског програма Дома омладине Београда креирали сте културне садржаје за гледаоце, а сада као директор ФЦС учествујете у креирању културне политике. Има ли културна политика Србије стратегију?

Културна политика подразумева да се одреде приоритети. Реч је о вишегодишњем улагању, инвестирању у ауторе и прављењу стратегија. Ништа се не може преко ноћи. Код нас то изгледа стихијски јер изразито „јаки” појединци вуку одређене секторе. Сви учесници културне сцене треба да седну и да усвоје приоритете за наредне четири године. На пример, често се каже да имамо превише фестивала а за неке не знамо чему служе. Да ли држава треба да подржава сваки фестивал, једно је од питања тако конципиране стратегије.