Немар убија псе

„Имали сте женку шарпланинца, везали сте је напољу и више је никад нисте погледали. Нисте видели кад је конопац почео да је дави и да је остао урезан у њен врат. Ви нисте приметили да је имала крпеље и да је ослепела”, овако почиње писмо суграђанина са Дедиња који је недавно скренуо пажњу нашем листу на злостављање једног пса.

Читалац је искрено и веома емотивно описао само један пример несавесног односа према кућним љубимцима, и то у најелитнијем делу града. У медијима у последње време готово свакодневно осване прича о нехуманом односу према псима или мачкама, неодговорном приступу надлежних служби, или невладиног сектора према овом проблему. Грађани под злостављањем животиња најчешће подразумевају само физичке облике – шутирање, батинање, бичевање, убијање. Међутим, Елвир Буразеровић, председник Организације за поштовање и бригу о животињама „Орка”, каже да је најчешћи облик злостављања занемаривање.

– Немар према основним потребама за живот попут хране, воде, смештаја, ветеринарске помоћи је најприсутнији код нас. Последњих неколико година наша организација забележила је на хиљаде случајева занемаривања, а претходне године поднето је више од 300 кривичних и прекршајних пријава. Нису малобројни ни случајеви психичког, али и сексуалног иживљавања на животињама – рекао је Буразеровић.

Однос друштва према овом проблему на институционалном нивоу није задовољавајући, као ни што није довољно развијена свест грађана о добробити животиња. С друге стране, ситуација се поправила откако је убијање и злостављање животиња у Србији постало кривично дело. Члан 269. Кривичног закона предвиђа новчану или затворску казну у трајању до шест месеци за кривично дело мучења, повређивања и убијања животиња. Затворска казна до три године предвиђена је за случајеве убијања животиња, које припадају посебно заштићеним врстама, или за мучење, повређивање и убијање већег броја животиња. Прекретница у том смислу је и прва затворска казна од три месеца за убиство пса која је крајем прошле године изречена Миољубу Савићу из околине Љига. 

Јасно, већи је број случајева који пролазе некажњено, из неколико разлога. Недостатак доказа, недовољна информисаност, а често надлежни не знају да посаветују грађане када им се обрате. Окривљени за кривично дело злостављања животиња гоне се по службеној дужности. То значи да полиција, тужилаштво и ветеринарска инспекција имају обавезу да поднесу кривичну на основу сваке пријаве грађана. Ипак, највећи проблем је што је Србија, осим Албаније и Црне Горе, једина земља чланица Савета Европе која нема закон о добробити животиња. Ивана Лукић, саветник у Одељењу за здравствену заштиту и добробит животиња при Управи за ветерину, рекла је да се Нацрт закона тренутно налази у правној процедури и да се не зна када ће ући у скупштинску.

– Закон смо ускладили са законодавством ЕУ, чак смо отишли даље и неке области обрадили детаљније. На пример, нацрт закона каже да је локална самоуправа дужна да направи прихватилиште ако на својој територији има 800 паса познатих власника, или само једног луталицу – истакла је Лукићева.

Нехуман однос према животињама није једина тешкоћа коју треба решити. У граду тренутно не постоји прихватилиште за псе, а у десет општина регистровано је 5.000 паса луталица.

– Сведоци смо да се проблем напуштених животиња још решава убијањем, тровањем или неселективном еутаназијом. Зато је неопходно развијати свест о одговорном власништву – истиче Буразеровић.

Постоји још један разлог за забринутост. Злостављање животиња важан је показатељ насиља у друштву. Бројна истраживања показала су да постоји веза између склоности ка злостављању животиња и склоности према криминалу. Поред тога, психолози скрећу пажњу да је физичко насиље деце над кућним љубимцима често показатељ најтежих облика породичног насиља које постоји у кући.

У светлу ове приче, можда је најбоље завршити речима суграђанина који нас је подстакао да се позабавимо овом темом.

„Данас смо сахранили Белу у башти. Више од једне особе плакало је за животом који она никад није имала. Ви ћете вероватно мислити да смо будале, јер толико бринемо због једног сломљеног пса који чак и није наш. Али, нисмо ми будале. Неосетљиво необазирање на животе и патње других, били они људи или животиње, другима говори више него што Ви мислите.”

-----------------------------------------------------------

Позив грађанима

Молимо житеље Дедиња, посебно оне који станују у близини Ужичке улице, ако сунедавно видели женку шарпланинца да је данима завезана или да лута улицама измучена и болесна да се јаве нашој редакцији како бисмо покушали да откријемо несавесне власнике. Суграђани који нам се јаве не морају да откривају свој идентитет. Могу да контактирајуса нама сви који су приметили пса са ожиљцима око врата, а на телу блато и измет. Не зна се да ли је женка побегла, или ју је власник отерао. Измученог пса је прихватила породица која је покушала да га излечи, али је нажалост било касно. Шарпланинац је угинуо.