Адвокат и судија будући тужиоци?

Одлука о будућим шефовима 85 тужилаштава, међу којима су и Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине, могла би да буде донета већ током наредне недеље. Јуче је последњих седам кандидата пред комисијом Државног већа тужилаца (ДВТ) представило своје програме организације и унапређења рада тужилаштва на чијем челу би желели да се нађу.

Пошто је поступак избора практично завршен, на члановима ДВТ-а је да, на основу збира бодова који су кандидати добијали у различитим фазама избора саставе ранг-листу која ће бити објављена на интернет презентацији и огласној табли већа.

Иако чланови ДВТ-а немају временски рок у ком би влади требало да доставе списак са именима кандидата за шефове тужилаштава широм Србије, према незваничним сазнањима „Политике”, имена нових шефова најзначајнијих тужилаштава већ су позната.

Тако се као будући први човек Тужилаштва за организовани криминал наводи чачански адвокат Младен Ненадић, а као нови шеф Тужилаштва за ратне злочине досадашњи судија кривичне материје Дејан Терзић. На месту вишег тужиоца у Београду, према незваничним информацијама, требало би да остане Наташа Кривокапић која се као вршилац функције налази на челу овог тужилаштва.

– Необичан је овај избор, то јест чињеница да ће на место тужилаштва, највероватније, бити постављен адвокат, а за тужиоца за ратне злочине судија – каже за „Политику” наш саговорник добро упознат са избором кандидата за руководеће позиције српских тужилаштава.

Он објашњава да, формално гледано, не постоје препреке да адвокат постане тужилац за организовани криминал, као ни било која друга особа која није носилац јавнотужилачке функције. Међутим, како додаје, у нашем правосудном систему још не постоје европски стандарди који прате отвореност професија.

– Како би се у конкретној ситуацији понашао систем уколико би на чело институције дошао неко ко је претходно био странка у поступцима пред Посебним одељењем за организовани криминал? Уколико поменуте особе буду изабране на руководећа места, могло би да се постави питање на основу чега су чланови комисије заузели став да највећи допринос унапређењу тужилачке организације могу да дају они који су се све време налазили изван ње. Да ли чињеница да се на руководећа места у најзначајнијим тужилаштвима у земљи бирају адвокати, односно судије, значи да међу носиоцима јавнотужилачке функције нема одговарајућег кандидата за ова места – наводи саговорник за наш лист.

Оно што би додатно могло да пробуди сумње да ће за прве људе тужилаштава бити изабрани најбољи кандидати јесте и незваничан податак да су поједини чланови комисије, пошто су већ оценили кандидате, после одређених консултација мењали своје мишљење и исправљали број додељених бодова.

– На тај начин, они су могли да манипулишу коначним бројем бодова, а самим тим и ранг-листом кандидата, што би могло да створи утисак да постоје они који се протежирају – каже наш саговорник.

Избор кандидата за шефове свих тужилаштава у Србији почео је почетком септембра, а окончан је јуче. На оглас за избор руководилаца 85 тужилаштава у Србији пријавило се укупно 252 кандидата. Највише њих кандидовало се за место основног јавног тужиоца у Крушевцу – 12 и Младеновцу – 11, а како је „Политика” раније објавила, неки од учесника конкурисали су за више јавнотужилачких функција. Кандидатуру за јавног тужиоца у Тужилаштву за ратне злочине поднело је девет кандидата, док је њих седам конкурисало за место јавног тужиоца у Тужилаштву за организовани криминал.